Teška raskrsnica na crnogorskom autoputu

Kenet Morison, profesor Moderne istorije jugoistočne Evrope na De Montfort univerzitetu u Lesteru objašnjava probleme i izbore sa kojima se suočava vlada CG oko nastavka gradnje autoputa Bar-Boljare

CIJENA

Crnogorska vlada je autoput Bar-Boljare proglasila za ‘projekat stoljeća’ - ambiciozni i vitalni strateški infrastrukturni projekat koji će povezati luku Bar i granicu Crne Gore sa Srbijom. To je, tvrdi vlada, ključ za budući ekonomski rast zemlje. Njihova vjera u projekat je takva da su spremni one koji imaju rezerve oko izvodljivosti projekta optužiti da nemaju ambicije i vizije. To je svakako ambiciozno, ali ekonomski rizici za Crnu Goru su stvarni. Kritičari projekta tvrde da je on jednostavno nerealan, nikada neće biti završen i, šta više, da će posljedice njegovog provođenja biti ozbiljne. Ukratko, projekat Bar-Boljare je jako ambiciozan, ali bi mogao polučiti visoku ekonomsku i političku cijenu.

ODLAGANJE

Ključni problem je kontinuirano finansiranje projekta. Kredit za ovaj projekat, kojeg je osigurala kineska vlada, je određen u američkim dolarima, što znači da je, ako se u obzir uzmu kursne razlike, trenutna cijena kredita porasla za 25 odsto.Ovo se dešava u kontekstu već velike zaduženosti Crne Gore, jer je omjer njenog duga u odnosu na bruto domaći proizvod opasno visok i nije dobro pripremljena da ublaži buduće ekonomske šokove. Međunarodni monetarni fond je upozorio da je nivo zaduženosti Crne Gore već previsok i da ona rizikuje da se još više optereti daljnjim zaduživanjem radi završetka projekta. Ali, kineski kredit pokriva samo 25 odsto od cijene izgradnje autoputa - što znači da se crnogorska vlada suočava sa nezavidnim izborom: dalje povećati nivo zaduženja radi finansiranja izgradnje autoputa ili odgoditi projekat na neodređeno vrijeme.

BUDUĆNOST

Posmatrano u ovom kontekstu, mnogo toga je u igri za crnogorsku vladu. Domaće političko okruženje je toksično od protesta opozicije u oktobru 2015. i izbora (i navodnog pokušaja puča pomognutog od strane Rusije) u oktobru 2016. Vlada koju predvodi DPS je ostvarila neke od svojih strateških ciljeva - jedan od njih je članstvo u NATO - ali nada za članstvo u Evropskoj uniji 2025. čini se prilično ambicioznom, naročito ako Crna Gora ne ispuni kriterije koje je postavila Evropska komisija za ekonomsku stabilnost i nivo zaduženosti koji je pod kontrolom. U međuvremenu, biće malo dobrih ekonomskih vijesti za glasače prije sljedećih parlamentarnih izbora za dvije godine. Ekonomija se približava tački pregrijavanja i projekat Bar-Boljare bi mogao biti okidač za mnogo ozbiljniju ekonomsku krizu koja bi mogla imati jednako ozbiljne društvene i političke posljedice. Više kineskih kredita znači da će se vlada jače oslanjati na Peking u budućnosti.

KAMATE I OTPLATA

Šire gledano, naravno, kineske investicije na Zapadnom Balkanu (iako kroz kredite) imaju jasnu ekonomsku opravdanost, a možda i političku. Države regiona su dio grupe zemalja ‘16+1’, sa kojima Kina pokušava poboljšati odnose. Kineske investicije nisu uslovljene određenim političkim kriterijima - ali bi bez obzira na to mogla biti cijena koja se mora platiti. Kineski cilj je da stvori ‘prijateljske’ odnose sa državama Zapadnog Balkana i da ima prisustvo (kroz mehanizam zaduživanja) u zemljama koje trenutno nisu članice EU ali bi trebalo da to postanu u budućnosti.Kineska ponuda za investicije u regionu - u obliku kredita - je primamljiva potencijalnim korisnicima, jer one dolaze sa relativno niskim kamatnim stopama, povoljnim uslovima za otplatu i manje rigoroznom dubinskom analizom koja ide uz kredite, u odnosu na, recimo, Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD).

UTICAJ

Moglo bi se reći da ako Kinezi ne bi nudili novac, onda niko ne bi finansirao velike infrastrukturne projekte u regionu. No, jednako tako, kineski krediti se ne trebaju jednostavno prihvatiti bez uzimanja u obzir mogućih posljedica.Inicijativa ‘Jedan pojas, jedan put’ će stvoriti robusniju fizičku infrastrukturu u regionu, ali će učiniti države Zapadnog Balkana više ekonomskim ovisnim o Kini. Jednako tako, to će Kinezima dati veći politički uticaj u regionu i, sa šest zemalja koje su prijateljske sa Kinom, na kraju i unutar EU (jer bi mogle težiti lobiranju za kineske ekonomske interese). Došlo se do raskrsnice, i mogućnosti pred crnogorskom vladom su ograničene. Može se još zadužiti i suočiti sa posljedicama ili suspendovati ‘projekat stoljeća’. Oba izbora nose sa sobom teške posljedice.

(slobodnaevropa.org)

( Radio Slobodna Evropa, Kenet Morison )