Najuži izbor: Kome će pripasti Bukerova nagrada?
Najstariji autor na listi je Džim Krejs koji ima 67 godina, a najmlađa (u istoriji nagrade), je Katonova, koja ima 28 godina
“We Need New Names” NoViolet Balavajo, “The Luminaries” Eleonor Katon, “The Harvest” Džima Krejsa, “The Lowland” Džumpe Lahiri, “A Tale for the Time Being” Rut Ozeki i ”The Testament of Mary” Kolma Toibina čine ovogodišnji najuži izbor za jednu od najprestižnijih književnih nagrada, Booker Man prise, objavljeno je na sajtu nagrade.
Robert Makfarlan, predsjednik žirija, krajem juna je objavio imena svih kandidata (151 roman), i tada je nazvao najraznovrsnijom listom od svih dotadašnjih. I bio je u pravu, a to i dalje važi za uži izbor koji je juče popodne objavljen.
Šest izabranih knjiga nisu mogle biti različitije. To su radovi pisaca sa Novog Zelanda, Kanade, Engleske, Irske i Zimbabvea - a svaki roman se odlikuje posebnim ukusom.
Od “The Luminaries” autorke Katon koji je napisan na gotovo 900 strana do “The testament of Mary” na 104 strane. Vrijeme o kome se piše je od biblijskog Srednjeg istoka, o čemu piše Toibin do savremenog Zimbabvea (NoViolet Bulavajo), preko opisa Novog Zelanda u 19 vijeku (Lahiri), centralne ruralne Engleske (Krejs) do modernog Tokija o čemu piše Ozeki.
Najstariji autor na listi je Džom Krejs koji ima 67 godina, a najmlađa (u istoriji nagrade), je Katonova, koja ima 28 godina. Kolm Toibin je napisao preko 15 knjiga, a “The Luminaries” je tek druga koju je Katon napisala. Uzgred, čitaoci “Vijesti” su u subotu, u dodatku ART imali priliku da pročitaju intervju upravo sa Džimom Krejsom!
Uži izbor pokazuje koliko žiri ima različit i širok ukus; da nisu podlegli uticaju reputacije (mnoga velika imena nisu ušla ni u uži ali ni u širi izbor); žiri nije imao naglašenih simpatija prema određenom žanru; nisu ramišljali o odnosu knjige i pola (na listi su četiri žene i dva muškarca); žiri je pokazao da voli nove glasove kao i one provjerene; da istorijski roman nema prednost nad modernim... A što ova lista govori o piscima? Jasno je da su višegodišnji prigovori da je fikcija “bezbjedna” i nezanimljiva potpuno besmislen: pokazuje da roman ostaje višeslojna stvar; da pisanje i inspiracija ne poznaju geografske granice; da su priče iz dijaspore moćna poluga u imaginaciji kao i da ljudski glasovi, u svoj svojoj raznovrsnosti upravljaju fikcijom.
Galerija
( Jelena Nelević )