Zelena energija brine evropske zvaničnike

Evropska unija se, zbog previsokih troškova za obnovljive izvore energije, nalazi pred "industrijskim masakrom", rekao je evropski komesar Antonio Tajani. Krizu evropske industrije dodatno pogoršava precijenjen euro, dodao je Tajani koji je komesar za industriju i preduzetništvo na evropskom ekonomskom forumu u italijanskom Cernobiu.

"Evropa je svojim donkihotovskim jurišom na zelenu energija podigla", prema Tajaniju, troškove električne energije do nepodnošljivog nivoa, a evropska industrija prestaje da bude konkurentna u svijetu. To je posebno evidentno u vrijeme kada je "revolucija škriljaca" u SAD smanjila tamošnju cenu gasa za 80 odsto.

"Mi jesmo za zelenu politiku, ali ne smijemo da je uzimamo kao religiju. Potrebna nam je nova energetska politika. Moramo da prestanemo sa poziranjem, jer ne možemo da žrtvujemo evropsku industriju na oltar klimatskih ciljeva, koji su nerealni i nigdje u svijetu se ne sprovode silom", istakao je Tajani.

Rastući osećaj ugroženosti pominje i evropski predsjednik Herman Van Rompej, koji je smanjenje energetskih troškova označio za najviši evropski prioritet. "U poređenju sa američkim konkurentima, evropska industrija danas plaća za struju dva puta, a za plin četiri puta više. Našim firmama ne bi pomoglo ni da su efikasnije", naglasio je Van Rompej.

Majski energetski samit EU prvi put je istakao da bi energetska politika, umjesto dosadašnje usmjerenosti na ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, trebalo na čelo prioriteta da vrati dostupnost energije. Gubitak konkurentnosti je strašan, rekao je u Cernobiu šef italijanske firme Fondo interbankario Paulo Savona.Kad firme biraju da li da investiraju u Evropu ili u SAD, najviše misle na troškove energije, ukazao je on.

Energetska konsultativna agencija IHS CERA prošle sedmice je ocijenila da brzi rast eksploatacije nafte i prirodnog gasa iz škriljaca već značajno doprinose povećanju konkurentnosti američke industrije, što posebno važi za hemiju i grane sa velikom potrošnjom energije. Dok bi produkcija američke hemijske industrije do 2020. godine trebalo da se udvostruči, u Evropi će, prema IHS, opasti za trećinu.

( Tanjug )