Duško Gojković: Džez je bio jedina sloboda koju sam mogao da imam

Prateći svoju džez liniju u tzv. slobodnom festivalskom programu, ovogodišnji Don Brankovi dani muzike predstavljaju jednog od najčuvenijih džez trubača svijeta – Duška Gojkovića. Sa svojim ansamblom Belgrade Summit Octet on će nastupiti u kotorskom Kulturnom centru večeras u 21 sat.

Umjetnik koji je svoje znanje sticao na beogradskoj Muzičkoj akademiji i na Berkliju, ali i radeći s brojnim i najsjajnijim zvijezdama svjetske džez scene, poput Dizija Gilespija, Majsla Dejvisa i Roja Eldridža, utemeljio je stil koji se već više od četiri decenije prepoznaje kao balkan džez, a koji je bio „idejno“ estetsko rješenje albuma „Swinging Macedonia“ iz 1966. godine. Duško Gojković je bio član više poznatih džez orkestara: Mejnarda Fergusona, Vudija Hermana, Radio Beograda, Keni Klark/Fransi Boland Big benda. Pored kompakt-diska „Soul Connection“ (1994), snimio je nekoliko albuma za izdavačku kuću „Enja Rekords“ (Minhen): „Bebop City“, „Balkan Connection“, „Balkan blue“, „Samba do mar“, „A Handful O’Soul“, „Samba Tzigane“, „Five Horns and Rhythm Unit“. Jedini je džez muzičar s prostora bivše Jugoslavije čiji je opus u drugoj polovini XX vijeka zabilježila svaka relevantna džez enciklopedija u svijetu. Godine 2007. izašlo je srpsko izdanje Gojkovićeve biografije Džez je sloboda, koje je bavarski Džez institut objavio još 1995. u čast njegovog četrdesetogodišnjeg boravka u Njemačkoj.

Tokom Vaše karijere ostvarili ste saradnju s vodećim umjetnicima svjetske džez scene. Ko je iz tog miljea svojevremeno najviše uticao na profilisanje Vaših kretanja u džez stvaralaštvu i izvođaštvu?

- Od samog početka slušao sam neprestano ploče: Dizzy Gilespie, Miles Davis, Roy Eldredge, Clifford Brown, Horace Silver, Jazz Messengers, Canonball Aderley...sve što je 50-ih i 60-ih godina bilo aktuelno. Bila bi dugačka lista da sve nabrajam. Ne može se izdvojiti posebno „ko je najviše uticao“, možda bih još posebno mogao da izdvojim Milesa Davisa.

Belgrade Summit Octet stvoren je povodom BEMUS-a 2008. godine. Kakav ćete program predstaviti s ansamblom kotorskoj publici na Don Brankovim danima muzike?

- Sastav „5 duvačkih instrumenata i ritam sekcija“ osnovan je još mnogo prije toga, sredinom 60-ih godina – da samo potsjetim na „Five trumpets & rhythm combination“, a još prije toga na „Duško Gojković and Internat. Oktet, featuring Kenny Clarke“ (PGP). Ali ovaj „zadnji Summit“ jeste bio sastavljen u Beogradu za specijalno snimanje CD-a, mada je sastav bio opet internacionalni. Posljednjih godina sam napisao preko 60 novih aranžmana za ovakav sastav i baš s beogradskim muzičarima smo nastupali i u zemlji, i u inostranstvu (Njemačka, Švajcarska...), moram priznati, s velikim uspjehom kod džez publike. Program koji ćemo svirati ovog puta u Kotoru će biti izabrani aranžmani i kompozicije za koje mislim da će biti interesantne ne samo za nas muzičare, već i za širu kotorsku publiku. Nadam se...

Vas kao „jazz star“ ne prepoznaje samo izvođačka praksa, već i muzička nauka (teorija/istorija). Postali ste relevantni umjetnik svetskih džez enciklopedija. Da li možete s ove distance da odredite ključne tačke u Vašoj biografiji koje su trasirale Vaš profesionalni put?

- Osim početaka u Beogradu 50-ih godina s Džez orkestrom Radio Beograda, bilo je više odlučnih momenata u mojoj takozvanoj džez karijeri. To su svakako prvih par godina u Frankfurtu sa sastavom „German All Star Ansamble“, zatim čuveni „Kurt Edelhagen big band“ u Radio Kelnu krajem 50-ih, potom moj boravak u Bostonu na Muzičkom koledžu Berkli (1961-63.), član „touring bands“ M. Fergusona i Woody Hermana, kao i nenadmašni all-star „Clarke-Boland Big Band“ tokom nekoliko godina... Svoje prve ideje i pokušaje s balkan džezom počeo sam baš u Bostonu, te 1961. godine, gdje sam napisao par prvih kompozicija i aranžmana koje su na Berkliju i snimljene. Tada nisam ni znao da će to biti moj početak s tzv. balkan džezom – tog imena sam se sjetio tek dugo poslije toga, kad je već ušlo i u svjetske enciklopedije džeza.

Džez je sloboda – naziv je Vaše biografije. Kako je izgledala Vaša „sloboda“ kao džez umjetnika u vrijeme cenzure, birokratskih ograničenja nekada totalitarnih režima?

- U ona teška vremena tzv. komunističke diktature sloboda je i te kako bila ograničena i posebno za džez muzičare bila je vrlo problematična. Nisi smio da kažeš da se baviš džezom. Bilo je neprestalnih saslušavanja u miliciji, zatvorskih kazni i maltretiranja. Zato je naziv moje biografije takav kakav jeste, jer jedina sloboda koju sam mogao da imam bila je u tome da opštinski komesar iz moje ulice nije mogao da mi naredi kako ću da sviram trubu i kakva će biti moja improvizacija na blues temu. Puno mojih školskih drugova, prijatelja i mladih ljudi pobjeglo je kako je ko mogao preko granice u bijeli svijet, kako bi izbjegli diktaturu i maltretiranje.

Džez stil koji se u svijetu prepoznaje kao balkan džez nastao je Vašim djelovanjem. Šta je Vama lično folklor značio nekada, krajem šezdesetih godina, a kako ga danas doživljavate? Koliko Vas danas okupira folklor kao uzor? Da li se Vaš odnos prema folkloru tokom ovih više od četiri decenije znatno mijenjao?

- Odnos se nije mijenjao. Folklor mi je isto bio značajan nekada, kao i sada. Mislim da sam sa svoje strane učinio sve koliko sam mogao, znao i umio, što se tiče „originalnog etno džeza“, to jest balkan džeza. Jedno je kada neko samo kopira narodnu pjesmu, aranžira je za tzv. džez orkestar i to nazove „etno džezom“, a drugo je izmisliti kompozicije i način sviranja da to bude u stilu pravog džez izvođenja, to jest u duhu i na nivou džeza. I dan-danas, poslije 50 godina od kad sam to počeo, rado sviram svoje kompozicije u stilu balkan džeza, i svaki put mi čini veliko zadovoljstvo. Često sam iznenađen kad mi ljudi iz publike kažu da to rado slušaju. Bio sam na turnejama po Japanu jedanaest godina i možete misliti kako se osjećam kad mi Japanci iz publike priđu i kažu da im se taj dio programa izvanredno dopao! Moram da kažem da ja ne volim da me neko prisiljava da sviram samo jedan stil. Volim sam da odlučim šta i kako će se svirati na koncertu („Jazz je sloboda“)! I latino džez, i bi-bop, i balade, bluz ili etno... to najbolje prepustite meni. Jer, inače je maltretiranje umjetnika kada treba da radi nešto što u tom momentu ne želi da radi.

Bio sam na turnejama po Japanu jedanaest godina i možete misliti kako se osjećam kad mi Japanci iz publike priđu i kažu da im se taj dio programa izvanredno dopao!

Ako bi se pisala istorija jugoslovenske džez scene, svakako bi ta studija bila bogata vrsnim muzičarima i važnim djelovanjima orkestara, ansambala. Međutim, takva nekada bogata praksa nije bila potvrđena na jednom višem, akademskom i obrazovnom nivou. Tek je nedavno otvoren džez odsjek na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Kakvo je Vaše mišljenje, šta je to što je tokom prethodnih decenija nedostajalo da se takav jedan odsjek formira?

- Jednostavno, ignorancija i zatucanost nadležnih za taj dio kulture. Već četrdeset godina svaki put spomenem kad me novinari pitaju da bi trebalo otvoriti taj odsjek na muzičkim akademijama, kako je to uobičajeno u svim kulturnim zemljama već više od pola vijeka. Zna se da je džez originalna i nova muzika dvadesetog vijeka, što svi poznati muzikolozi u svijetu govore.

Džez i klasična muzika dijele prilično sličnu sudbinu u pogledu prihvaćenosti kod auditorijuma. Kako, prema Vašem mišljenju, treba njegovati buduću publiku?

- Pravo da Vam kažem, a da ne budem bezobrazan ili uobražen, publika bi trebalo da njeguje nas džez muzičare, jer mi dajemo sve od sebe, a imamo bezbrojne teškoće i nikakvu pomoć ni od koga. Pa sad ti vidi kako stvari stoje! Uostalom, pozdrav kotorskoj publici, nadam se da nisam bio nepristojan, ali ne volim da podilazim lažnim frazama nikome, i nadam se da ćemo se vidjeti i zabavljati večeras na koncertu.

Da li ste razmišljali da svoje izvođačko iskustvo, ali i znanje o džez kompoziciji pretočite u kakvu studiju koja bi pomogla današnjim mladim džezerima u pronalaženju njihovog puta?

- Postoje brojne knjige iz teorije i prakse, što se tiče džeza, pisane od ljudi koji taj predmet stvarno poznaju. Smatram da bi bilo prepotentno da sad i ja nešto dodajem, kad je već sve rečeno prije mene. Jedino što mogu da kažem onima koji se interesuju za moju muziku jeste: stavi ploču ili CD na gramofon i slušaj otvorenim ušima i s koncentracijom. Ja sam tu rekao sve što znam, pa sad je na tebi... good luck!

Za džez nikad nema para

- Za operu, klasiku i pozorište uvijek ima državne pomoći, za džez ništa! Ali izgleda da je naš mentalitet takav, da sve kasni barem dvadeset godina iza „normalnog svijeta“, iako bi imali kvalitetne nastavnike i učitelje. I ovaj potez s džez odsjekom, kao uostalom što je slučaj sa skoro svim džez akcijama kod nas, jeste privatna inicijativa samih muzičara! Nijednom ministru kulture do sada nije ni u snu palo na pamet da tako nešto pomogne, a kamoli da sam predloži... Ma, ostavimo to po strani, da se ne nerviramo – moj moto je NO STRESS!

Galerija

( Boris Marković )