Siluju gej muškarce i lezbejke kako bi ih "izliječili"
Zakon Južne Afrike, pete zemlje u svijetu koja je legalizovala seks između pripadnika istog pola, kontradiktoran sa sumornom praksom
Južna Afrika ima jednu od najviših stopa seksualnih napada. Prema vladinom istraživanju iz 2009, jedan od četiri muškarca priznao je da je imao seks sa ženom koja nije željela da stupi u odnos, a oko polovona tih muškaraca priznali su da su silovali više od jednom. Jednom ranijom vladinom studijom ustanovljeno je da su većinu silovanja izvršili prijatelji i poznanici žrtve.
Jednako uznemirujuća je praksa nazvana „korektivno silovanje“ - silovanje gej muškaraca i lezbejki sa ciljem „izlječenja“ od njihove seksualne orijentacije.
Noksolo Nogvaza (24) je 2011. silovana i izbodena komadima stakla. Lobanja joj je slomljena i izvađene su joj oči. Ranije te noći, Nogvaza je viđena u jednom baru sa prijateljicomU jednom od nekoliko slučajeva koji su privukli pažnju medija, lezbejka Eudi Simelane je 2008. bila žrtva grupnog silovanja i izbodena je na smrt. Njeno nago tijelo bačeno je u jedan potok u gradiću Kva Tema kod Johanesburga. Ova fudbalerka koja se obučavala za sudiju na Svjetskom prvenstvu 2010. postala je meta zbog svoje seksualne orijentacije.
Noksolo Nogvaza (24) je 2011. silovana i izbodena komadima stakla. Lobanja joj je slomljena i izvađene su joj oči. Ranije te noći, Nogvaza je viđena u jednom baru sa prijateljicom.
Postoji kontradiktornost između južnoafričkog zakona – to je peta zemlja u svijetu koja je legalizovala seks između pripadnika istog pola – i onoga što se zaista dešava na ulicama. Sa svježim sjećanjem na aparthejd, ova zemlja se ustavom iz 1996. obavezala na jednakost za cijelu naciju. Međutim, novi ustav nije mogao da izbriše duboku pristrasnost, pa čak i mržnju prema LGBT osobama. Formalnom zakonskom zaštitom postiglo se jedino to da se pojačaju neke od najgorih homofobnih sklonosti nekih ljudi.
Višeslojnost južnoafričkog društva odgovorna je za epidemiju korektivnog silovanja i predrasude, apatiju i krivicu koje su dublje ukorijenjeni nego što se može pretpostaviti: u obrazovnim i vjerskim institucijama, pravosudnom sistemu, pa i u porodici.
Ukućani pojedinih žrtava pozivali su silovatelje u kuću i čak ih ohrabrivali na seksualne napade, ponekad čak pod uticajem lokalnih sveštenika. Policija nije dokumentovala, ni istraživala ove napade.
Sedamnaest godina nakon usvajanja postaparthejdskog ustava, prava LGBT osoba su više želja nego realnost.
Simfive Tandeka bila je „korektivno“ silovana tri puta. Kao pomalo muškobanjastu djevojčicu, silovao ju je ujak kad je imala 13 godina jer nije odobravao njen „dječački“ stil.
"Tada nisam znala da je to silovanje, jer sam imala samo 13 godina“, kazala je. Sljedećeg jutra probudila se krvareći i u užasnim bolovima. Pokušala je da razgovara sa majkom i babom, ali su one insistirale da je to porodična stvar o kojoj se više neće pričati.
Simfive Tandeka bila je „korektivno“ silovana tri puta. Kao pomalo muškobanjastu djevojčicu, silovao ju je ujak kad je imala 13 godina jer nije odobravao njen „dječački“ stilPoslije nekoliko godina, Simfivein ujak je odlučio da će brak „izliječiti“ seksualnu orijentaciju njegove nećake, pa je ugovorio da je uda. „Odveo me je u kuću svog prijatelja i rekao mi da moram da imam seks sa tim čovjekom jer ću se za njega udati idućeg mjeseca“, prisjetila se Simfive. „Nisam imala pojma šta se događa.“
Taj čovjek ju je silovao nekoliko puta i tukao je čivilukom. „Govorio mi je da treba da budem njegova žena, a ne lezbejka“, kazala je. Sljedećeg jutra, taj prijatelj ju je vratio u kuću njenog ujaka. „Rekao je mom ujaku da ne može da se oženi sa mnom jer sam i dalje lezbejka i vratio je novac koji mu je ujak ranije bio dao.“
Kad je otišla u bolnicu, Simfive je saznala da ju je ujak zarazio HIV-om i da je zatrudnila sa njegovim drugom.
"Moja majka je znala da je ujak HIV pozitivan, ali mi to nikad nije rekla“, ispričala je Simfive.
Pošto je rodila sina, opet je bila silovanja – ovaj put je to uradio seoski sveštenik, sa kojim je takođe ostala trudna. Rodila je kćerku. Djeci je dala Zulu imena: sinu sa značenjem „sreća“, kćerki sa značenjem „blagoslov“.
"Pokrenula sam postupak protiv sveštenika, ali se ništa nije desilo“, kazala je. „Stalno su gubili dokumenta; bilo je dosta konfuzije. Mnogo ljudi je bilo protiv mene, pošto je u pitanju bio sveštenik koga su mnogo voljeli i bili su na njegovoj strani“, ispričala je Simfive.
„Ne podržavaju me ni porodica, ni zajednica, šta onda da radim? Samo sam to ostavila tako. Jedino što mogu da radim je da volim svoju djecu“, zaključila je Simfive.
Funeka Soldat, koja je osnovala grupu „Slobodni pol“ čije su aktivistkinje crnkinje lezbejke, opisala je atmosferu sveprožimajućeg straha:
„To je kao da sjedite na tempiranoj bombi. Ne znate kada će da eksplodira. Samo čekate kad će na vas doći red. I nećete dobiti nikakvu podršku zajednice, pošto zajednica smatra da je homoseksualnost nešto neafričko. Biće potrebno mnogo vremena da homofobija nestane, ako se to uopšte i desi.“
Oduzeli joj dijete da od njega ne napravi geja
Perl Mali, adolescentkinju koja je iskusila privlačnost prema istom polu, silovao je jedan stariji čovjek kojeg je njena majka jedne večeri 2005. dovela kući iz crkve. Kada je čula vrištanje kćerke, majka je viknula: „Perl, začepi! Previše galamiš.“
Ne daju mi da kupam i hranim svog sina: Perl Mali, Foto: nytimes.com
Sljedeće nedjelje, Perlina majka pozvala je tog čovjeka ponovo i tražila od Perl da mu nešto skuva. On ju je opet silovao. To se redovno dešavalo nekoliko mjeseci dok ga majka, na kraju, nije pozvala da se useli i bude Perlin muž.
Ukućani pojedinih žrtava pozivali su silovatelje u kuću i čak ih ohrabrivali na seksualne napade, ponekad čak pod uticajem lokalnih ministara. Policija nije dokumentovala, ni istraživala ove napade„Silovao me je gotovo svakog dana od moje 12. do 16. godine. Moja majka nije željela da budem gej, pa ga je pitala da mi bude muž i nadala se da će me to promijeniti.“
Perl je pobjegla od kuće, ali je u martu 2009. saznala da je trudna. Propao joj je pokušaj i da abortira i da se ubije. Onda se porodila.
„Morala sam da se vratim kod majke jer je policija rekla da sam previše mlada da se brinem o bebi“, kazala je.
Ali majka ju je istjerala iz kuće i uzela joj bebu.
„Ne smijem da dohvaćam dijete, ne mogu da ga kupam i hranim jer 'ću i od njega napraviti geja'. Ne smijem da ga mazim i ljubim“, žalila se. Kada je na sudu zatražila svoja roditeljska prava, njena majka se pojavila sa silovateljem. Na drugom ročištu se niko od njih nije pojavio, tako da sud nije mogao da nastavi sa postupkom.
„Moj sin i dalje živi sa mojom majkom i ja ne mogu da ga vidim jer sam i dalje gej.“
Galerija
( Kler Karter (Njujork tajms) )