Većina građana smatra da ima korupcije u zdravstvu

Većina crnogorskih građana smatra da je korupcija u zdravstvu prisutna, iako je samo pet odsto njih platilo uslugu koja je pokrivena zdravstvenim osiguranjem, pokazalo je Istraživanje percepcije korupcije u zdravstvenom sistemu koje je uradio Centar za monitoring i istraživanje (CEMI).

Istraživanje je sprovedeno od 15. maja do 15. juna, na uzorku od 1.039 punoljetnih građana, i sadržalo je pitanja o percepciji i ličnim iskustvima građana u oblastima zaštite prava pacijenata, javnih nabavki u zdravstvu i distribucije ljekova.

Od ukupnog broja ispitanika, 43 odsto smatra da je korupcija u zdravstvu prisutna ili prisutna u velikom mjeri, 13,2 odsto smatra da je prisutna u maloj mjeri, 13,2 odsto smatra da “i jeste i nije prisutna”, dok svega 11,5 odsto smatra da je nema.

“Mito se, prema ovom istraživanju, najčešće daje hirurzima, ginekolozima, izabranom ljekaru i medicinskim tehničarima”

Direktor odjeljenja za istraživanje javnih politika u CEMI-ju, Ana Selić, kazala je da je, prema procjeni građana, korupcija prisutna u odnosu pacijent – ljekar, a najmanje je ima u dnosu pacijenata i službenika državnih zdravstvenih ustanova.

Prema njenim riječima, 5,1 odsto ispitanika je kazalo da su oni ili članovi njihovih porodica, jednom platili uslugu koja je inače pokrivena zdravstvenim osiguranjem, dok ih je 2,5 odsto navelo da je platilo tu uslugu više puta.

“Mito se, prema ovom istraživanju, najčešće daje hirurzima, ginekolozima, izabranom ljekaru i medicinskim tehničarima”, kazala je Selić na konferenciji za nodvinare.

Na pitanje kako su znali da treba da plate neku uslugu u državnoj zdravstvenoj ustanovi, 44 odsto ispitanika je kazalo da se “unaprijed znala tarifa”, 23 odsto njih se rukovodilo “slobodnom procjenom”, dok su u 11 odsto slučajeva pacijent ili rodbina morali da pitaju ili im je “direktno rečeno”.

Prema istraživanju, u 44 odsto slučajeva plaćanje se dogodilo prije pružene usluge, a motiv za davanje mita najčešće je da se izbjegne čekanje i obezbijedi bolji tretman u zdravstvenoj ustanovi.

“Dok 55,3 odsto ispitanika, od onih koji navode da su platili uslugu, kažu da su platili novcem, imamo i 21,1 odsto koji navode sitne poklone”, kazala je Selić i dodala da je čak 44,4 odsto ispitanika reklo da je nekada “častilo” zdravstvenog radnika iako to od njih nije traženo.

Više od trećine ispitanika, njih 37 odsto, kažu da su ih ljekari uputili u privatnu kliniku gdje su morali da plate pregled, koji su u državnoj ustanovi mogli dobiti besplatno.

Većina ispitanika smatra da mali broj ljekara, ili samo oni na određenim odjeljenjima, uzimaju mito.

Više od polovine ispitanika, 50,2 odsto, smatra da su razlozi za postojanje korupcije u zdravstvu male plate, gotovo trećina smatra da je i pitanju nepoštovanje profesionalne dužnosti, dok 23,5 odsto njih smatra da se radi o “posebnosti naše kulture”.

Odgovori na pitanja koja se tiču prava pacijenata pokazali su da građani smatraju da nijesu upoznati sa svojim pravima u toj oblasti,

“Zabrinjavajuće je da 66,1 odsto ispitanika ne zna kome bi se obratilo ako bi došlo do kršenja prava pacijenata”

Izvršni direktor CEMI-ja Nikoleta Tomović kazala je da svega 7,4 odsto ispitanika izjavljuje da je u potpunosti upoznato, dok 35 odsto smatra da je prilično ili potpuno upoznato sa tim korpusom prava.

Prema njenik riječima, 24,3 odsto ispitanika kazalo je da nije upoznato da u zdravstvenim ustanovama postoji mogućnost za žalbe i prigovore,

“Zabrinjavajuće je da 66,1 odsto ispitanika ne zna kome bi se obratilo ako bi došlo do kršenja prava pacijenata”, smatra Tomović.

Ona je kazala da 12,8 odsto ispitanika smatra da medicinsko osoblje ne čuva povjerljive podatke o zdravstvenom stanuju pacijenata, dok se 55, 5 odsto anketiranih uglavnom ili u potpunosti slaže sa tvrdnjom da medicinsko osoblje čuva te informacije.

“Ipak, 36 odsto ispitanika smatra da u toku pregleda dolazi do narušavanja privatnosti pacijenata, jer se dešava da u prostor u kojem ljekar pregleda ulaze nepozvane osobe, dok se 41,8 odsto ispitanika sa tim ne slaže”, navela je Tomović.

Istraživanje je pokazalo i da svaki peti ispitanik smatra da ne može dobiti zdravstvenu uslugu kad god mu je potrebna.

Gotovo dvije trećine ispitanika, 65,4 odsto, smatra da ljekari jednostavno daju informacije pacijentu o njegovom zdravstvenom stanju, dok svaki osmi tvrdi da je jezik kojim ljekari komuniciraju sa pacijentom komplikovan.

“Ipak, 36 odsto ispitanika smatra da u toku pregleda dolazi do narušavanja privatnosti pacijenata, jer se dešava da u prostor u kojem ljekar pregleda ulaze nepozvane osobe, dok se 41,8 odsto ispitanika sa tim ne slaže”

Slična situacija je i kod odnosa ljekara prema pacijentima, gdje 63,5 odsto ispitanika ocjenjuje da su ljekari korektni i ljubazni prema pacijentu, dok 12,3 odsto ne dijeli to mišljenje.

Oko 56 odsto ispitanika smatra da su medicinske sestre uglavnom ili u potpunosti ljubazne i korektne, dok svaki peti ispitanik nije saglasan sa tom ocjenom.

Većina ispitanika, 65,8 odsto, smatra da su ljekari kompetentni i obučeni i imaju povjerenja u njihovo znanje i sposobnost, dok svega 10,5 odsto ispitanika sumnja u kompetentnost ljekara u Crnoj Gori.

Prema istraživanju, svega deset odsto ispitanika nije nikada moralo platiti lijek koji se nalazi na pozitivnoj listi.

Po pitanju kvaliteta zdravstvenih usluga, 41,4 odsto ispitanika kaže da nije čekalo duže od sedam dana na specijalistički pregled, dok je 70,8 odsto ispitanika koji su obavili pregled čekalo manje od mjesec.

Oko 7,4 odsto ispitanika je navelo da je čekalo duže od četiri mjeseca na pregled kod ljekara specijaliste .

Gotovo 40 odsto ispitanika je, na pitanje da li, kada odu kod ljekara, dugo čekaju na pregled, odgovorilo potvrdno, dok 34 odsto tvrdi da se ne čeka dugo.

Više od polovine ispitanika, 56,1 odsto, smatra da su liste čekanja duge samo za pojedine zdravstvene usluge.

Oko 43 odsto ispitanika smatra da se kvalitet pružanja zdravstvenih usluga nije promijenio u posljednje dvije godine, dok je gotovo izjednačen broj onih koji smatraju da je došlo do poboljšanja (25,6 odsto), odnosno do pogoršanja kvaliteta zdravstvenih usluga (23,2 odsto).

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Borba protiv korupcije u zdravstvenom sistemu Crne Gore”, koji CEMI realizuje uz pokroviteljstvo Ambasade Njemačke.

( Mina )