Sveštenik uhapšen: Planirao da unese 20 miliona eura u Italiju

Sveštenik je uhapšen u okviru istrage o poslovanju Vatikanske banke, javlja agencija Frans Pres.

"Korijere dela Sera" navodi da je uhapšeni sveštenik Nuncio Skarano, biskup Salerna u južnoj Italiji.

Skarano je suspendovan sa svojih dužnosti prije nekoliko sedmica zbog istrage koja se vodila u njegovom rodnom gradu Salernu.

Biskup Nuncio Skarano uhapšen je zbog navodnog plana da unese 20 miliona eura u Italiju iz Švajcarske avionom italijanske vlade.

Skarano je optužen za krađu, korupciju i druge optužbe u vezi tog plana, koji nije sproveden do kraja, rekao je njegov advokat Silverio Sika, prenijela je agencija AP.

Sika je rekao da je Skarano bio posrednik u operaciji - prijatelji su zatražili od Skarana da interveniše kod finansijskog posrednika Đovanija Karencija da im vrati 20 miliona eura koje su mu dali da investira.

Skarano je ubijedio Karencija da vrati novac i italijanski agent tajne službe Mario Cito otišao je u Švajcarsku da bi vratio novac avionom italijanske vlade, rekao je advokat.

Međutim, plan je propao jer je Karencio odustao od obećanja.

Italijanska policija uhapsila je i Karencija i Cita.

Skarano, računovođa u vatikanskoj finansijskoj službi, uhapšen je u parohiji u predgrađu Rima, rekao je njegov advokat.

Skarano je još prije nekoliko sedmica suspendovan sa svojih dužnosti zbog istrage koja se vodila u njegovom rodnom gradu Salernu.

U toj istrazi, Skarano je optužen da je skinuo sa računa Vatikanske banke ukupno 600.000 eura, uzimajući s vremena na vrijeme po 10.000 eura obično da bi davao prijateljima koji su njemu davali čekove.

Potom bi Skarano deponovao čekove u italijansku banku radi otplate hipoteke. Portparol Vatikana nije bio dostupan za komentar, dodala je agencija Rojters.

Papa Franjo je prekjuče imenovao specijalnu komisiju koja će istražiti poslovanje Vatikanske banke, što se smatra njegovim najsmjelijim potezom kako bi doveo u red ovu finansijsku instituciju koja decenijama uništava ugled Katoličke crkve.

Petočlana komisija - koju čine italijanski kardinal, francuski kardinal, španski biskup, američki monsinjor i Meri Em Glendon, profesorka prava sa Harvarda koja je dekanica vatikanske Akademije društvenih nauka i bivša američka ambasadorka u Vatikanu će direktno odgovarati papi, čime će zaobići vatikansku birokratiju koja je i sama bila na meti optužbi za korupciju.

Institut za religijske poslove (IOR), kako glasi zvanično ime banke, je na meti kritika zbog neispunjavanja međunarodnih standarda o transparentnosti koji imaju za cilj suzbijanje pranja novca i utaje poreza.

Vatikan je juče saopštio da će komisija, koju je Franjo osnovao dekretom poznatijim kao „chirografo“, omogućiti poglavaru Katoličke crkve „da bolje upozna aktivnosti Instituta“.

Vatikan je saopštio da će ova komisija imati punu nadležnost da pribavi svu neophodnu dokumentaciju.

Poznavaoci prilika su kazali za agenciju Rojters da bi papa mogao da odluči da radikalno restruktuira banku ili da je čak zatvori. Određen broj kardinala je, uoči Konklave na kojoj je izabran Franjo za papu, doveo u pitanje to koliko je uopšte Vatikanu neophodna banka.

Franjo ovim i drugim mjerama pokušava da povrati imidž Katoličke crkve, a novi predsjednik banke, Njemac Ernst Fon Frejberg, je počeo sa analizom bankarskih računa i aktivnosti banke.

Fon Frejberg kazao je u intervjuu za Rojters ranije ovog mjeseca da je posvećen povećanju transparentnosti poslovanja banke i da je počeo sa analiziranjem nekih 19.000 bankarskih računa čiji su vlasnici uglavnom ljudi zaposleni u Vatikanu, sveštenici, časne sestre i humanitarne organizacije.

Banka raspolaže sa 7,1 milijardi dolara i u prošloj godini ostvarila je profit od 86,6 miliona eura, koji se koriste za aktivnosti Katoličke crkve širom svijeta. Ova banka se ne bavi davanjem zajmova.

Vatikan je prošle godine registrovao šest mogućih pokušaja korištenja Svete stolice u svrhe pranja novca. Najmanje sedam pokušaja registrovano je u prvoj polovini ove godine.

Istražne sudije, koje se bave pranjem novca, su 2010. zamrzle 23 miliona eura koje je Vatikanska banka imala na računu u jednoj drugoj banci u Italiji. Vatikanska banka je tom prilikom saopštila da prebacuje sopstvena sredstva na račune u Italiji i Njemačkoj. Taj novac je odmrznut u junu naredne godine, ali se istraga nastavila.

Galerija

( Vijesti online )