Manje droge, više ubistava i reketa: Kad jedno zlo zamijeni drugo

Paravojne grupacije poznate u Brazilu kao ''milicije'' su upletene u ubistvo gradske odbornice i aktivistkinje za prava manjina - Mariela Franko.

"Gardijan“ piše o aktivnostima „milicija“ koje obično organizuju bivši i aktivni policajci, ali i vatrogasci, a koje su preuzele oblasti zapadnih predgrađa u Riu početkom 21. vijeka.

Cilj ovih grupacija je bio da iskorijene trgovinu drogom u predgrađima, tako što će natjerati dilere da ih napuste. Oni koji su odbili da napuste su ubijeni. Primarni cilj je ubrzo zaboravljen i milicije počinju sa iznuđivanjem i zahtijevanjem reketa za zaštitu.

''To je bio porez, to je svako potvrdio, da bi se očuvala bezbjednost komšiluka'' – izjavio je stanovnik naselja.

Pored poreza, zarađivali su i prodajom plinskih boca, piratske kablovske TV i internet mreža i zahvaljujući radu minibusa.

Za razliku od narko bandi, milicije nemaju kontrolne tačke na koje postavljaju svoje članove i ne patroliraju naoružani na motorima – ali rutinski ubijaju ljude koji im se nađu na putu, ne poslušaju njihovu naredbu ili govore previše otvoreno o njima.

''Ubistva su instrument sile i nameću teror u zajednici'' – kaže Danijel Braz, koordinator organizacije gradskih tužilaca za borbu protiv organizovanog kriminala.

Milicije su opet u centru pažnje posle ubistva gradske odbornice Franko i njenog vozača Anderson Gomeza i cjelokupni slučaj je izazvao međunarodnu kritiku i zahtjeve da se obavi nezavisna istraga.

''Oni (milicije) imaju kapacitet za ovo, imaju oružje, bolje su organizovani od trgovaca drogom za ovo'' – kaže detektiv Alešandre Herdi, čelnik policijskog odsjeka za borbu protiv organizovanog kriminala u Riu. Ubice Frankove su ''sigurno profesionalci'', dodao je.

Franko je bila u savjetu komisije koja je nadgledala državnu intervenciju u kojoj je vojska preuzela bezbjednost u Riu od vlade, koja je u takvoj ekonomskoj situaciji da ne može da popravi policijska kola.

Prije nego što je postala odbornica, sarađivala je sa zamjenikom državnog tužioca Marselom Freišom 2008. na istraživanju milicija. To je prva značajna istraga ovih organizacija koja je dovela do stotine hapšenja. Freišo je dobijao prijetnje smrću i živi pod zaštitom policije i dan danas.

Profesor sociologije i koordinator istraživačke grupe za nasilje na jednom od univerziteta u Riu, Žoze Alveš smatra da su paravojne organizacije rastuća struktura moći, izgrađena na nasilju i smrti.

Mnogi konzervativni Brazilci biraju manje od dva zla i prihvataju sredstva kojim se služe milicije protiv državne epidemije nasilja, dok političari odbijaju da osude rad milicija.

Tužilac Fabio Korea smatra da su milicije proširile svoj uticaj zahvaljujući pseudo-moralnoj agendi koja se zasniva na tome da će održavati red na svojoj teritoriji.

Danas skoro 2 miliona ljudi živi u predgrađima koja kontrolišu ove grupe.

Milicije u nekim regionima parcelizuju zemljište, iako vlasnik nije poznat, i prodaju ga. Takođe nameću poreze građevinskim kompanijama i lokalnim kamenolomima.

Članovi ovih organizacija pokušavaju da naprave razliku između svog rada i rada narko bandi time što se ne opiru hapšenju i ubjeđuju policiju da su na istoj strani.

Liga pravde je naziv najmoćnije paravojne organizacije, koju su organizovala dva bivša policajca, proširila se na grad Baišada.

Lokalni političari imaju jake veze sa milicijama zato što one njih promovišu na svojim teritorijama. Anonimni izvor iz policije je otkrio da najmanje tri odbornika u Riu imaju bliske veze sa ovim grupama.

U maju, novine ''Rio’s O Globo'' su saopštile da je svjedok koji sarađuje sa njima saopštio policiji da je ubistvo Frankove organizovano od strane Orlande de Arauža, bivšeg policajca i člana milicije i Marsela Sisilijana, odbornika u Riu.

Lokalni mediji su izvijestili da je De Araužo demantovao ove optužbe u pismu iz zatvora u kom služi kaznu za ubistvo i organizovani kriminal. Sicilijano je demantovao optužbe na pres konferenciji.

Brazilski ministar bezbjednosti Raul Žungman je potvrdio da su bivši policajci pod istagom.

Tužilac Korea kaže da su se milicije izmijenile. Neke dozvoljavaju trgovinu drogom na svojoj teritoriji, a čak su i učestvovale u nekim ''dilovima'' sa narko bandama. Narko bande su u međuvremenu počele da reketiraju razne lokalne biznise.

Razlike između milicija i narko bandi u Riu sada skoro i da nema.

( Vijesti online )