Za naplatu dospjelo 323 miliona eura

Bilansi i podaci iz završnih računa Kombinata aluminijuma, tokom protekle četiri godine, pokazuju da su svi KAP-ovi krediti od banaka dospjeli na naplatu, a kratkoročne obaveze kompanije, prema bilansu na 31. mart ove godine, iznosile su čak 323,5 miliona eura, sa tendencijom rasta.

Na poziciji dugoročni krediti u 2011. i prošloj godini nijesu iskazani podaci. Prema obrazloženju nezavisnog revizora KPMG iskazanom u izvještaju KAP-a, on tokom 2011. nije mogao da vraća kredite, a pisma o prolongiranju obaveza prema kreditorima pokrivaju samo period do 30. aprila 2012. godine.

Zbog toga su, kako je navedeno, dugoročni krediti preknjiženi na tekuće obaveze na dan bilansa stanja.

"S obzirom da društvo nije dobilo pismeno odobrenje od banke za navedena odstupanja od ugovorenih odredbi svi krediti od banaka su faktički dospjeli na naplatu. Stoga su svi dugoročni krediti i pozajmice klasifikovani kao kratkoročni na 31. decembar 2011", navodi se u napomenama uz izvještaje revizora.

Ukupne obaveze (dugovi) KAP-a na kraju 2010. godine iznosile su 343,18 miliona, na kraju 2011. godine 365,17 miliona, a na kraju prošle godine 386,15 miliona eura.

Na kraju 2009. ukupni dugovi KAP-a iznosili su 439,3 miliona eura, ali se u vlasničku strukturu naredne godine vratila Vlada i otpisala skoro 100 miliona starih dugova KAP-a.

Iz Vlade, koja sa firmom CEAC ruskog bogataša Olega Deripaske, kontroliše većinsko vlasništvo u KAP-u protekle tri godine, nijesu ni iskazali dobru volju da u zakonskoj proceduri provjere sve dugove KAP-a, budući da i pojedinci iz izvršne vlasti otvoreno sumnjaju da ima “naduvanih” dugova.

Nešto više od 100 miliona eura kredita KAP-a prema OTP-u i ruskoj VTB banci pokriveno je državnim garancijama. Iz Vlade tvrde da pregovaraju da se ovi krediti otplaćuju na duži period od ugovorenog i da rate sada ne stignu na naplatu.

Na kraju 2012. kao ni godinu ranije KAP nije imao obaveza po osnovu dugoročnih kredita, dok su ostale dugoročne obaveze iznosile 36,54 miliona eura.

Kratkoročne obaveze KAP-a na kraju prošle godine iznosile su 318,78 miliona eura, od čega se na kratkoročne finansijske obaveze odnosilo 241,7 miliona, na obaveze iz poslovanja 53,59 miliona eura, ostale kratkoročne obaveze 21,8 miliona, a one po osnovu PDV-a i ostalih javnih prihoda 1,64 miliona eura.

Državni organi nijesu detaljno ispitivali kako je 211,27 miliona eura dugoročnih kredita KAP-a, a prikazanih u bilansu na kraju 2010. godine, naredne godine ekspresno pretvoreno u kratkoročne obaveze KAP-a.

KAP sada duguje za struju više od 60 miliona eura, a bord direktora već pet mjeseci odlaže glasanje o gašenju ćelija, što je predložio ruski dio menadžmenta

Prema bilansu stanja KAP-a za 2010. godinu prezentiranom u okviru revizorskog izvještaja kuće KPMG na poziciji dugoročni krediti navodi se iznos od 211,27 miliona eura.

U bilansu stanja KAP-a za 2011. godinu, prema izvještaju, koji je opet radio KPMG, na poziciji dugoročni kredit kao uporedni podatak za 2010. godinu navodi se iznos od 142,9 miliona eura.

Kako je objašnjeno, razlika u iznosu od 68,37 miliona navodno predstavlja „interkompanijske pozajmice“.

Skupština je na predlog SNP-a, uz podršku DPS-a, izglasala zaključke koji obevezuju Vladu da formira stručni tim koji bi do 20. oktobra uradio strategiju za KAP.

Komisija je trebalo da bude osnovana 20. maja, a njeno formiranje je još u toku. Državna revizorska institucija obavezana je da izvještaj o poslovanju i dugovima KAP-a dostavi Skupštini do 31. maja, što je kratak rok za taj posao.

KAP sada duguje za struju više od 60 miliona eura, a bord direktora već pet mjeseci odlaže glasanje o gašenju ćelija, što je predložio ruski dio menadžmenta, jer se od početka godine nelegalno snabdijevaju električnom energijom.

Dug raste, stečaj sve realniji

Kako raste iznos prispjelog duga raste i mogućnost da neko od dužnika pokrene prinudnu naplatu što bi vodilo u stečaj, jer kompanija zbog smanjenja proizvodnje i pada cijene aluminijuma ne može da servisira ni redovne mjesečne troškove.

Prema informacijama “Vijesti” i u izvršnoj vlasti se sve više razmišlja o uvođenju stečaja kao najbezbolnijeg načina da se KAP otarasi “sumnjivih” dugova.

Ideju o uvođenju stečaja otvoreno zastupa manja članica vladajuće koalicije, Socijaldemokratska partija. Iz većinskog DPS dijela Vlade su saopštili da je stečaj neželjena opcija.

Zaključkom Skupštine je Vlada obavezana da na najekonomičniji način raskine sa ruskim CEAC-om, što znači da stečaj nije isključena opcija.

Galerija

KAP, Kombinat aluminijuma FOTO: Luka Zeković

( Milorad Milošević )