Eurovision song

Dođe i prođe još jedan Eurovision song contest, u zemlji iz koje je grupa ABBA davnih godina krenula u osvajanje svjetskog muzičkog, a i ekonomskog, trzišta, jer su svojevremeno prihodovali više nego “Volvo”. Namjerno pominjem ekonomsko trzište, jer je Evrovizija danas zapravo to i ništa drugo. Tražeći bolju ili najbolju pjesmu po mom mišljenju je potpuno apsurdno, jer sam način glasanja vam to ne daje za pravo.

Svođenje priče na scenski nastup postaje dominantan i što je provokativniji može podstaći neku finsku stariju damu, željnu noćnih klubova ili neoženjenog moldavskog poštara, da se uhvate za mobitel i pošalju SMS. Normalno, to nije dovoljno, treba da vas ima par miliona, da imate dobre komšije, a u slučajevima Albanije i Turske - rođake.

Doduše, zaluta poneka kompozicija tipa “Only you”, ”You are my lover boy” i slične kopije pjesama iz ranih osamdesetih godina, upakovane u noviju produkciju i bivše misice nekih zemalja koje u globalu uvijek dobro prođu na “sentimentalnost”.

Za razliku od nas kojima je stalo, jer nam je ovo jedini izlaz u komercijalnu muzičku Evropu, ovaj “show”(što bi rekao Ekrem) Evropljani posmatraju kao turistički, samim tim i ekonomski, korisnu stvar i vrlo je logično da je cijela stvar oko Evrovizije svjesno urađena na ovaj način.

S obzirom na vrlo provokativne koreografije, dogodine očekujem uvođenje životinskog carstva u manifestaciju, lavove kroz vatrene obruče, anakonde koje gutaju prateće vokale, slonove na zadnjim nogama i ostale ekstremne zahvate.

Gdje smo mi u svemu ovome, teško je reći. Ne ispunjavamo gore navedene uslove, nema nas toliko, lobiranje sve manje ima efekta, kompozicija sama po sebi nije dovoljna, pa makar je pjevala Beyonce.

Ali, mi moramo učestvovati na ovoj manifestaciji, jer je ovogodišnji nastup pokazao da izlazimo iz uštogljenih šema i lokalizama, sa kojima određeni ljudi nikako da raskrste. Načitao sam se raznoraznih, potpuno nebuloznih i neutemeljinih zahtjeva i kritika. Obavezno finale, pa posle u prvih pet, na kraju dovođenje Evrovizije u Podgoricu, po sistemu “lupi i ostane živ”. Nažalost, to je sastavni dio komunikacije u dragoj nam državi.

To je to - krećemo da se spremamo za narednu godinu i ako treba angažovaćemo Del Boja da nam dobavi nosoroga jeftino, pa da Evropa vidi što je igranka.

( Miško Tamindžić )