Da li je crnogorski "pas čuvar" slobodan?

Prvog jula, jedan od važnih crnogorskih partnera sa Balkana - Hrvatska - postaje članica Evropske unije. To je srećan dan za Evropu. Srećan i za hrvatski narod koji je imao puno izazova i iskušenja i koji se sada može nadati stabilnijem političkom i ekonomskom razvoju u okviru Unije. Za nadati se je da će i ostale zemlje sa evropskog jugoistoka ući u EU klub – među njima i Crna Gora.

Srećom, evropske zemlje se razlikuju. Različitost, posebno kulturna, može da bude prednost. U drugim oblastima, nužno je imati zajedničko polazište. Stoga je EU utvrdila pravila poznata pod nazivom Kopenhaški kriterijumi, koji moraju biti ispunjeni da bi se postalo član kluba. Ovi kriterijumi su izvedeni iz zajedničkih vrijednosti koje predstavljaju polazište za evropsku saradnju.

Drugim riječima, ovaj skup vrijednosti EU je utvrdila kao temeljne i nesporne i o njima mi niti možemo niti želimo da se pagađamo. To važi kako za članice, tako i za one koje žele da se učlane.

Među njima, možda najvažniji fundamenti su sloboda medija i sloboda izražavanja. Oba predstavljaju osnovne i nedodirljive aspekte liberalne demokratije. Svako – bilo da je riječ o pojedincu, organizaciji ili mediju – ima pravo da govori slobodno i bez straha od kazne. Pravo na slobodu mišljenja, vjere i govora su temeljni ideali i vrijednosti na kojima su sagrađene evropske liberalne demokratije.

Zdravo je kad svako može da se izražava onako kako to želi. Zdravo je osporavati vladajuće elite. Zdravo je demaskirati apsolutnu vlast u jednom društvu i kada se mogu postaviti pitanja o uslovima i načinu na koji se vlada.

Crna Gora sada ima status kandidata za članstvo u EU. To je značajan i dobrodošao korak u pravom smjeru. Sada je potrebno dokazati sposobnost da se evropske vrijednosti primjenjuju. U tom dijelu, poštovanje slobode štampe i izražavanja se podrazumijeva.

Pregovori između EU i Crne Gore su u toku i postoje mnoga pitanja koja se moraju razmotriti, a sloboda štampe i sloboda izražavanja predstavljaju najvažnija.

Na osnovu svog iskustva moram, nažalost, da kažem da su u Crnoj Gori sloboda medija i izražavanja pod velikim pritiskom. To je ozbiljan problem. Evropska zajednica ne može prihvatiti u članstvo zemlje u kojima se ne može slobodno govoriti i pisati ono što se želi u novinama, ili u kojima se kritički mediji zastrašuju i maltreriraju.

U Danskoj, mojoj zemlji, osnovni zadatak medija je da budu kritični, da postavljaju pitanja – posebno neprijatna - i uopšte da budu psi čuvari njene javnosti. Oni koji u ime Danaca rade i izazivaju moćnike i one koji imaju pozicije u vlasti ili na drugim javnim funkcijama.

Svakog dana, elektronski i štampani mediji koriste Zakon o slobodnom pristupu informacijama da bi dobili podatke o raznim predmetima kako bi mogli da budnim okom prate državne institucije i obezbijede da je sve transparentno. To obezbjeđuje da se otkriju korupcija, nedosljednost i nepoštenje – tj. da se uspostavi demokratska kontrola u društvu.

Ovo isto važi i za većinu evropskih zemalja. Druge, međutim, imaju probleme sa stvarnom slobodom štampe, tako što im tamošnji moćnici postavljaju zakonske barijere (Mađarska), ili ti moćnici sami kupuju medije – često uz finansijslku podršku sa strane (Bugarska, Rumunija i Srbija) ili jednostavno zato što mediji bankrotiraju i nestaju kao sektor (Grčka).

Ovi se problemi trenutno veoma živo razmatraju na nivou Evropske unije jer je od vitalne važnosti da se poštuju evropske vrijednosti – kako od strane njenih članica tako i aplikanata za članstvo. Rezultat je je da će sloboda štampe i sloboda izražavanja biti posebno pomno nadzirane u narednom periodu.

Ukoliko Crna Gora želi da postane članica EU, čitava situacija u vezi sa slobodom štampe i izražavanja mora da se dovede u red. Inače će perspektiva članstva rapidno da nestane sa horizonta. Želim da vjerujem da će Vlada Crne Gore pažljivo saslušati ovu poruku. Bio bi to veliki trijumf i za Evropu i za Crnu Goru da Crnogorci budu primljeni u Evropsku uniju.

( Morten Lekegard )