Drug Đole i predsednik Kole

Povratak Mila Đukanovića na poziciju premijera je nešto najbolje što se Crnoj Gori moglo dogoditi u aktuelnom teškom ekonomskom momentu – poručio je bez dileme u januaru njegov dugogodišnji koalicioni partner, lider SDP i predsednik Skupštine Crne Gore (sorry Ranja, ja sam u SFRJ školama učio srpsko-hrvatski jezik u kome nema onog Tvog “s” sa jednom kvačicom, a nema ga ni na tastaturi mog lap-topa, pa si Ti za mene “predsednik”) Ranko Krivokapić.

Logika ovakvog stava jednaka je onoj da će palikuća možda najbolje znati kako da ugasi požar koji je podmetnuo – pa upravo je Đukanović nakon 23 godine svoje apsolutne vlasti (od čega 15 sa SDP-om predsednika Krivokapića), urnisao crnogorsku ekonomiju. Spisak velikih crnogorskih firmi koje su radile 1990. kada je “mladi, lijepi i pametni” ekonomista iz Titograda zasjeo u državni vrh, a danas ih nema ni u tragovima, duži je je čak i od spiska poginulih u crnogorskom “ratu za mir” 1991. na Konavlima.

Liberalni ekonomista Đukanović častio je sve nas sa ogromnim padom životnog standarda, strelovitim porastom nezaposlenosti, uništenjem svega što je imalo primjesu industrije, kontroverznim privatizacijama i pretvaranjem fabrika u placeve za stanove i prodavnice. No, u očima predsednika Krivokapića, taj i takav Đukanović je prava osoba da nas sve zajedno, izvede na “zelenu granu” - rezonovanje dostojno onog simpatičnog, intelektualno insuficijentnog mačka Koleta iz starog crtaća i one njegove kultne replike: “B-E-N-Z-I-N! Kako čudno pišu reč 'VODA'?!”

Elem, Koletov drug Đole u tom crtaću je pokazao zavidan talenat da preduzme niz bezuspješnih pokušaja da ulovi miša, baš kao što je i naš vječiti premijer do sada bezbroj puta reformisao, prereformisao i prestrukturirao našu ekonomiju i državu doveo do bankrota. Naš drug Đole i predsednik Kole su u samo sedam godina obnove nezavisnosti, “mudro” vodeći državu, rasprodajući sve što se da prodati i bjesomučno rasipajući novac građana u crnu rupu zvanu KAP, došli do toga da su upravo oni dokazali tezu protivnika crnogorske državne nezavisnosti – da je Crna Gora jednostavno ekonomski neodrživa.

Budžet se već godinama krpi novim zaduživanjima, a “ekonomija koja se dinamično razvija” kako često govori drug Đole, ne daje dovoljno novca ni da se pokriju elementarne potrebe crnogorske države i građana. Stoga drug Đole i predsednik Kole posežu dublje u džepove crnogorske sirotinje, određuju takse “euro po euro”, povećavaju poreze na plate, a sad će i povećati PDV. Pita li liberalni ekonomista drug Đole građane Crne Gore jesu li oni uopšte voljni da skuplje plaćaju usluge države koju on vodi, a kvalitet tih usluga konstatno pada li pada?

Koliko je u međuvremenu napravljeno novih bolnica, škola, kulturnih centara, koliko je unaprijeđena zdravstvena usluga, koliko je Vojska Crne Gore spremna da brani državu? Gdje su, ako već nisu u to, pošle pare koje građanima-korisnicima usluga države, u formi uvećanih poreza i taksi, naplaćuje drug Đole uz podršku predsednika Koleta? Vujica Lazović prije neko veče reče da su u truli KAP od 2006. do danas, usuli preko 560 miliona eura i pitaju se da li da uspu još 250 miliona. Koliko je to desetina novih škola ili bolnica za građane Crne Gore, predsedniče Kole?

Je li to makar petnaest ganc-novih fabrika sa modernom tehnologijom i nekoliko hiljada novih radnih mjesta za građane Crne Gore? To što su Kole i Đole u posljednjih sedam godina učinili od crnogorske ekonomije je zvanično, patriotizam i odbrana Crne Gore od neprijatelja – građana Crne Gore koji su 2006. glasali “ne” na referendumu i danas povremeno ponegdje zamašu srpskom trobojkom i dignu tri prsta! Ma bravo, majstori!!!

Milo Đukanović, poznat kao Otac Nacije i Ranko Krivokapić čuven kao Majka Nacije, vole da se hvale da su STVORILI nezavisnu Crnu Goru. Majka uvijek ima više osjećaja za svoje čedo od često krutog oca, pa stoga čudi kako predsednik Ranko još nije shvatio da brak u kojem već 15 godina živi sa drugom Đoletom, u najmanju ruku, više ne daje ekonomsku perspektivu za preživljavanje “njihovog” djeteta. Razvod i traženje novog, sigurnijeg, mudrijeg partnera je u takvoj situaciji, jedina prava opcija ako se želi tom djetetu osigurati kakva-takva šansa za preživljavanje, rast i razvoj. To bi učinio svaki pravi crnogorski patriota, zar ne predsedniče Ranko?

( Siniša Luković )