U(DRI) muški!

Premijer: (smije se)

Revizor: Halo… Halo… Nije mi do smijeha, šefe.

Premijer: (ne uspijeva da progovori od smijeha)

Revizor: (počinje i on da se smije, iz kurtoazije)

Premijer: (jedva dolazi do daha) Revizore, revizore!

Revizor: Da si u mojim gaćama ne bi ti bilo do zezanja, šefe.

Premijer: (u suzama od smijeha) A đe nađe one gaće, moj revizore?!

Revizor: Nije mi do šale. Ovo je otišlo predaleko.

Premijer: I čarape su ti fenomenalne. (ne prestaje sa smijehom)

Revizor: Nemoj molim te. Ne bi tako pričao da si na mom mjestu, šefe.

Premijer: (smijeh) Lijepo si odradio reviziju.

Revizor: Šta da radim? Da je pretresam kada ulazi u kabinet?

Premijer: (grohot) Nego što! Pa jesi li ti revizor ili ona?!

Revizor: Molim te šefe, kako me ne shvataš? Zamisli da se tebi pročuje za onu (nerazgovjetno izgovara ime) ili Igoru za (opet nerazgovjetno), ili Svetu za, sjećaš li se one (nejasno), da i ne pominjem Filipa i onu njegovu… Pa eto, što da pričam dalje, kada se tebi nedavno pročulo za (opet nerazgovjetno), nije ti bilo svejedno…

Premijer: (prekida ga, ozbiljno) Molim te, nemoj nikada više da pominješ moje (nejasno)! Je li jasno? Nikada! Ona je druga priča. To je moj anđeo.

Revizor: (snishodljivo) Neću šefe, neću. Omaklo mi se… Samo sam htio da znaš kako mi je.

Premijer: Tako ti i treba kada ne paziš. Pogledaj, recimo, Miška. Radi isto što i ti - kupio je onoj njegovoj raspuštenici i stan, ali on je pametan, nije lud da potpisuje, da se fotografiše, da zavodi u sudovima...

Revizor: Znam sve, znam, ali desilo se. Eto…

Premijer: Neozbiljan si. Pa, znaš li da ni Zoran nije ništa bolji, ali je pametan, pazi se čovjek. Onoj ljubavnici je kupio stan u Budvi, njenom sinu kola, kćerki finansira studije u inostranstvu. Da ne govorim o novcu, i sam znaš koliko joj para daje. Ali kontroliše se. Nema kikseva.

Revizor: Nijesam mogao sve da iskontrolišem. Šta sada da radim?

Premijer: Sada ništa! Evo, na primjer - Vladan. Ćuti i završava posao. I on je sa onom njegovom, komšinicom… Sve joj kupuje, svuda je vodi, ali opet je oprezan. Nije lud da rizikuje toliko. Ili moj prezimenjak, stari čovjek - izgradio je, znaš onoj, vilu kao iz bajke…

Revizor: Znam sve, znam, nego – ponijelo me. Krenulo je naopako. Vidiš, javila se ova druga. Izbacila fotografije, testament, papire…

Premijer: Ozbiljan si čovjek, nema šta da kreće naopako. Dođeš, odradiš, pođeš. Kraj priče. Nijesi ti bilo ko! Ti si depeesovac, a depeesovci to moraju da rade profesionalno i u skladu sa evropskim standardima. (smije se)

Revizor: (počinje da plače)

Premijer: Nemoj, nemoj. Biće dobro. Za dan-dva neće biti ni pomena o ovome. Pa, uzmi samo najskoriji primjer - afera Snimak. Nevjerovatno smo se obrukali, neko nas je stravično odradio, i? Skoro da se već i zaboravilo. Kao da nije ni bilo. To je Crna Gora.

Revizor: (plače)

Premijer: Sada malo pauziraj, podnijećeš ostavku, pa ćemo ti naći neko drugo, bolje mjesto. Dobićeš i novu kancelariju. Eto, ako ti je lakše, u njoj će ti biti i dvosjed na razvlačenje. (smijeh)

Revizor: Nemoj tako, šefe. Kako sada da izađem među narod? Kako?

Premijer: Kako kako? Lako. Sada će te više cijeniti. Znam ja to odlično. Takav je naš narod: što si gori, to te više vole. Vjeruj mi, zavide i tebi i ovoj tvojoj. Svi Crnogorci bi se mijenjali: od našeg posla sa Italijanima u Švajcarskoj banci imaš milione, u vlasti si, voziš dobra, državna kola, imaš stanove, vikendice…

Revizor: (smiruje se) Da znaš da si u pravu, šefe. Od kada se, juče, ovo izdešavalo svi me zovu i čestitaju. Telefon ne prestaje da zvoni. Duško me je prvi zvao, smije se, kaže: “Svaka ti čast. Pusti zavidne novinare i političare neka te pljuju koliko hoće, ti si heroj. Pokazao si da imaš muda.” Onda je zvao i Milan, tresu mu se brci od oduševljenja. Predrag mi je poslao poruku: “Drži se. Najbitnije je da si se dobro pokazao - da nijesi obrukao partiju.” Vesko je ushićen. Zvala me je čak i Rada da mi čestita. I njen Brano isto. Pa Ranka, Vesna... Nema ko nije zvao.

Premijer: Eto. Znao sam. Nego, nijesi valjda obrukao partiju? (smijeh)

Revizor: Ne, šefe, naprotiv. Osvjetlao sam obraz DPS-u. (smije se) To se zove patriotizam: u državnom kabinetu, pod crnogorskom zastavom. A?

Premijer: (smijeh) Tako te volim. Tako se poštuje tradicija, tako se voli Crna Gora.

Revizor: Moram nešto priznati, šefe: mislio sam na tebe u tim trenucima. Palo mi je na pamet: ništa u životu ne bih postigao, pa ni to, da nije tebe. Da nam nijesi donio državu, da nam nijesi donio baš tu zastavu, pod kojom sam…

Premijer: Ma pusti sada to, nego, kakva je bila?

Revizor: Živa vatra. Pa ne misliš valjda da bih plaćao 500 eura za ništa. Zna posao. Hiljadu puta je bolja od one o kojoj su mi ovi tvoji pričali, od one, kako se zvaše…

Premijer: Koje?

Revizor: One… One…

Premijer: (Nabraja ženska imena i nadimke. Ne pogađa.)

Revizor: Ah, da - (nerazgovjetno). Nijesam se mogao u trenutku sjetiti, puna mi je glava svega.

Premijer: Ako je bolja od nje, onda si ti dobro prošao, moj revizore.

Revizor: Bolja, vjeruj mi. Znaš li samo kako mi je…

Premijer: Ona je bila čudo, nema što nije radila… Kada su je ovi moji dohvatili nijesam ih mogao razdvojiti od nje. Kao hijene.

Revizor: Sve znam. Pričali su mi. Kakvi ste, gadovi jedni bezobrazni. (smijeh)

Premijer: To ti pričam: danas o njoj niko ne progovara. Zaboravljeno. Njih smo sklonili sa funkcija… Kasnije su se još bolje snašli. Nemaš brige, samo se primiri malo, sredi situaciju kod sebe i krećeš ponovo.

Revizor: Hvala ti šefe. Izvini ako sam nešto poremetio zbog predsjedničkih izbora.

Premijer: Ma kakvi, ne nerviraj se. Zar misliš da to dotiče naš narod? Uz to, nikada oni neće promijeniti mišljenje sve dok dajemo pare za njihove glasove, pa makar i crkavicu. Ti kao da ne živiš u Crnoj Gori, moj revizore.

Revizor: Šefe, nikada ti ovo neću zaboraviti.

Premijer: Ajde, ajde… Pa ubuduće bolje odradi reviziju. I u(DRI)!

Autor je novinar Monitora

( Marko Milačić )