Letonci navikli na bol: Trpeći pretvorili štednju u rast

Kada se letonski ekonomski bum zasnovan na kreditima 2008. pretvorio u krah, Didzis Krumins koji je imao malu arhitektonsku firmu otpustio je, jednog po jednog, sve svoje radnike i zatvorio preduzeće. Bijeda u Letoniji je postajala sve dublja pod oštrim mjerama štednje kojima su smanjene plate, broj radnih mjesta i finansiranje škola i bolnica iz budžeta.

Ali umjesto da izađe na ulicu i protestuje, Krumins, čijem tek rođenom djetetu je u međuvremenu bila potrebna operacija, kupio je traktor i počeo da vuče drva za toplane kojima je bilo potrebno gorivo. Onda, pošto je litvanska ekonomija počela ponovo da staje na noge, vratio se arhitekturi i sada ima 15 zaposlenih - 5 više nego ranije.

„Mi ovdje imamo drugačiji mentalitet“, kazao je.

Letonija, koju zagovarači štednje smatraju državom koja bi mogla da posluži kao primjer zemljama poput Grčke, daje rijetki podstrek pristalicama stava da se patnja isplati, piše „Njujork tajms”.

Nevolje su ovdje dugo bile uobičajene – i još uvijek su. Međutim, za samo četiri godine, ova zemlja se iz najveće katastrofe Evropske unije pretvorila u model koji Međunarodni monetarni fond hvali kao zdravi proizvod dubokih budžetskih rezova.

Za samo četiri godine, ova zemlja se iz najveće katastrofe Evropske unije pretvorila u model koji Međunarodni monetarni fond hvali kao zdravi proizvod

Letonska ekonomija, nakon pada od preko 20 odsto u odnosu na period kada je bila na vrhuncu, prošle godine je zabilježila rast od oko 5 odsto, što je najbolji učinak u EU. Njen budžetski deficit je ozbiljno smanjen, a izvoz raste.

„Ovdje smo da proslavimo to što ste postigli“, kazala je šefica MMF-a Kristin Lagard na konferenciji u Rigi prošlog ljeta. MMF, koji je sa EU krajem 2008. finansirao paket spasa za ovu zemlju je „ponosan što je dio letonske uspješne priče“, kazala je Lagard.

Kada je Letonija počela da posrće, uhvatila se u koštac sa istim problemima sa kojima su se od tada suočile mnoge druge evropske zemlje koje su upale u nevolje: sve većom rupom u državnim finansijama, bankarskom krizom, padom konkurentnosti i velikim dugovima – mada se većina njih odnosila na privatni, a ne na državni sektor kao što je slučaj u Grčkoj.

Sada njen oporavak nameće škakljivo pitanje za one koji u izvornoj ekonomiji traže rješenje za evropske nevolje: Umjesto da slijede univerzalna pravila ekonomske gravitacije, da li različiti narodi različito reaguju na iste sile?

Letonski biznismeni su pozdravili vladin pristup, ali sumnjaju da bi on funkcionisao negdje drugo.

Trećina državnih službenikaostala bez posla: Riga

„Ekonomija nije nauka. Veći dio toga je u glavama ljudi“, smatra Normunds Bergs, direktor fabrike SAF Tehnika u kojoj su plate menadžmentu smanjene za 30 odsto. „Nauka kaže da voda počinje da ključa na 100 stepeni; u ekonomiji ne postoji takva predvidljivost.“

Zbog smanjenja plata, broja radnih mjesta i državnog aparata u Grčkoj i Španiji, nezadovoljstvo je dostiglo tačku ključanja, pa su gnjevni građani često organizovali proteste i štrajkove. U Britaniji, Portugalu, Italiji, kao i Litvaniji (susjed Letonije) takođe je raslo nezadovoljstvo zbog štednje.

Ali u Letoniji, gdje je vlada privremeno otpustila trećinu državnih službenika, ostalima smanjila plate i oštro umanjila finansijsku pomoć bolnicama, građani su uglavnom prihvatili taj gorki lijek. Premijer Valdis Dombrovskis koji je predvodio sprovođenje štednje je reizabran, za razliku od mnogih njegovih kolega u Evropi koji su izgubili izbore.

Rezovi su umirili strahove finansijskih tržišta da bi zemlja mogla bankrotirati, što je značilo da vlada i privatne kompanije opet mogu dobiti kredite koji su im potrebni za funkcionisanje. Istovremeno, privatni sektor je krenuo stopama vlade u vezi sa smanjenjem plata, što je letonsku radnu snagu učinilo konkurentnijom i smanjilo cijene njihovih proizvoda. Kako je izvoz rastao, kompanije su ponovo počele da zapošljavaju radnike.

„Smatra se sramotom za svakoga ko može da zaradi bilo kakvu platu, nebitno koliko malu, da ide da štrajkuje.“

Iako je postignut značajan ekonomski napredak, oko 30,9 odsto letonske populacije je „ozbiljno materijalno uskraćeno“, prema podacima Eurostata iz decembra 2011. Nezaposlenost je pala sa više od 20 odsto s početka 2010, ali je u trećem kvartalu 2012. i dalje bila nešto manja od 17 procenata. Iako je to znatno ispod stope nezaposlenosti od 25 odsto kakav je slučaj u Grčkoj i Španiji, ipak predstavlja ozbiljan problem.

„Situacija je bila veoma teška“, prisjeća se premijer Dombrovskis, ali je malo onih koji se protive njegovom argumentu da oštra štednja predstavlja jedini izlaz.

Za razliku od većine Evrope, Letonija danas nema tradiciju građanskog aktivizma.

„Šta se može postići na ulici?“, pita se Peteris Krigers, predsjednik Unije slobodnih sindikata Letonije. Organizovanje štrajkova je, kako kaže, gotovo nemoguće. „Smatra se sramotom za svakoga ko može da zaradi bilo kakvu platu, nebitno koliko malu, da ide da štrajkuje.“

U ovoj zemlji takođe nema ni ljevičarskih političkih snaga koje se, u drugim djelovima Evrope, protive štednji, niti rigidnih zakona o radu koji štite sigurnost radnog mjesta i visinu zarade. U drugoj polovini 2010, nakon manje od 18 mjeseci bolne štednje, letonska ekonomija je počela ponovo da raste. Druge evropske zemlje „ne smiju propustiti ovu činjenicu“, kazao je premijer primjećujući da „debata u Evropi često ide u suprotnom smjeru: da štednja uništava rast.“

Ipak, patnja mnogih običnih građana se nastavlja.

„Kažu da je kriza gotova, ali ja to ne osjećam“, kazala je za „Njujork tajms” Marika Tima, majka troje djece čiji je muž ostao bez posla na građevini. Tima je radila kao čistačica, ali je napustila posao kada joj je plata upola smanjena - na samo 168 eura mjesečno. Kaže da je nekoliko njenih prijatelja emigriralo u Irsku i Britaniju u potrazi za poslom. „Neće se više vraćati“, zaključuje.

„Ovo možete da uradite samo u zemlji koja je voljna da podnese ozbiljne muke neko vrijeme i koja ima dramatično fleksibilno tržište rada“, zaključio je Morten Hansen, šef ekonomskog odsjeka u Stokholmskoj ekonomskoj školi u Rigi. „Lekcija koju je Letonija naučila je da lekcije nema”.

Teški udarci kroz istoriju

„Stalno pitam ljude 'Kako možete ovo da trpite?'“, kaže Juris Kalitis, anglikanski kapelan rođen u Letoniji čiji su roditelji pobjegli nakon sovjetske okupacije 1940-ih i koji su se vratili nakon pada SSSR-a. „To je stvarno šokantno. Letonci bi trebalo da viču na ulicama, ali ovdje se teški udarci prihvataju.“

Letonija je zaista iskusila dosta takvih udaraca, navodi „Njujork tajms“, izdržavši sovjetsku, pa nacističku, pa opet sovjetsku vlast iz čega su naučili da je nezadovoljstvo najbolje držati u tajnosti. Nakon što se Moskva povukla 1991, slabe fabrike iz sovjetske ere su ugašene, što je opustošilo industrijsku bazu. Zabilježen je ekonomski pad od gotovo 50 odsto.

Letonija je zaista iskusila dosta takvih udaraca, navodi „Njujork tajms“, izdržavši sovjetsku, pa nacističku, pa opet sovjetsku vlast iz čega su naučili da je nezadovoljstvo najbolje držati u tajnosti

Krah najveće letonske banke 1995. zbrisao je štednju mnogih građana. Letoniju su onda pogodile posljedice ruskog finansijskog pada 1998. Onda je došao vrtoglavi bum, potpomognut kreditima stranih, najviše švedskih banaka, nakon čega je uslijedio katastrofalan pad kada je Evropu preplavila finansijska kriza 2008.

Pobjegli od „napretka“

Od 2008. Letonija je zbog emigracije izgubila oko 5 odsto populacije, mahom mladih. Posljednji egzodus je dostigao vrhunac 2010. kada je 42.263 ljudi otišlo u inostranstvo, što je ogroman broj za zemlju od samo dva miliona stanovnika. Letonski ministar ekonomije Daniels Pavluts nedavno je posjetio Dablin i London kako bi ohrabrio svoje sunarodnike da se vrate. Letoniji, prema njegovim riječima, „sada dobro ide“ i ona „nudi budućnost“.

Međutim, Alf Vanags direktor Baltičkog međunarodnog centra za studije ekonomske politike, skeptičan je. „Ideja letonske 'uspješne priče' je smiješna“, kazao je. „Letonija nije model ni za koga.“

Bolji i pravedniji način za izlazak iz letonskih nevolja bi, po njegovom mišljenju, bio devalviranje valute, što je opcija kojoj su sve bliži Grčka i ostale članice eurozone. Letonija svoju valutu veže za euro, čime manje-više sebe stavlja u poziciju ostalih zemalja eurozone.

Galerija

( Danka Vraneš Redžić )