Aktiviranje garancija za KAP može pojesti cijelu uštedu

Crnogorska ekonomija će ovu godinu završiti rastom od skromnih 0,2 odsto, dok će tokom 2013. ojačati 0,8 odsto, posljednje su projekcije Svjetske banke (SB) sadržane u regionalnom izvještaju te institucije o ekonomskim kretanjima u šest zemalja regiona.

Predstavnici SB su na video-konferenciji saopštili da se radi o prognozama zasnovanim na dosadašnjim ekonomskim pokazateljima te da je moguća korekcija, u zavisnosti od trendova koji slijede.

Projekcija SB za rast bruto domaćeg proizovoda (BDP) u Crnoj Gori u narednoj godini značajno je manja od Vladine, koja je u usvojenom državnom budžetu za 2013. projektovana na čak 2,5 odsto. Značajno ispod te procjene su i prognoze Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja iznosi 0,8 odsto i Međunarodnog monetarnog fonda, koji je rast crnogorske ekonomije za narednu godinu „zakucao“ na 1,5 odsto.

Viši ekonomista SB za Crnu Goru i Hrvatsku, Sanja Madžarević-Šujster smatra da je procjena Vlade Crne Gore ambiciozna i dodala da će najveći rizik za crnogorsku ekonomiju biti eventualno aktiviranje državnih garancija za Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP).

„One mogu da pojedu cijelu uštedu koja se ostvari”, dodala je Madžarević-Šujster.

Ona je, uključujući se video-linkom iz Zagreba, ocijenila da će najveći problem biti rashodna strana budžeta za narednu godinu, „gdje najveći rizik dolazi usljed eventualnog aktiviranja garancija izdatih za KAP”. Smatra i da su prihodi procijenjeni na vrlo „konzervativan način“ te da će se u narednu godinu prebaciti i ovogodišnji neriješeni strukturni problemi.

“Mislim na neriješeno pitanje KAP-a, što će sve uzrokovati snižavanje procijenjenih stopa rasta za narednu godinu, dodatno i zbog vrlo loše situacije u samom okruženju”, rekla je Madžarević-Šujster, dodajuči da je fiskalni deficit Crne Gore u 2012. nešto smanjen u odnosu na druge zemlje regiona i pored znatnog pada prikupljenih poreza i „apsorpcije velikog šoka koji dolazi usljed aktiviranja garancija prema KAP-u“.

“Fiskalni deficit će i usljed potencijalnog aktiviranja garancija vjerovatno biti veći od planiranog. Vlada je planirala deficit od oko 2,5 odsto BDP-a u narednoj godini, međutim naše prognoze govore da će on biti preko četiri odsto BDP-a”, upozorila je Madžarević-Šujster.

SB je preporučila Vladi da nastavi sa fiskalnom konsolidacijom i da se fokusira na reforme socijalnog sektora i javne uprave, kao i na poboljšanje naplate poreza.

Kada je u pitanju finansijski sektor, Vlada bi trebalo da pokuša da riješi pitanje loših plasmana

“Kada je u pitanju finansijski sektor, Vlada bi trebalo da pokuša da riješi pitanje loših plasmana. Treba vidjeti što je naplativo, a što nije, restrukturirati taj dug i očistiti sistem od loših kompanija koje su zrele za bankrot”, poručila je Madžarević-Šujster.

Koordinator SB za ekonomsku politiku za zemlje Zapadnog Balkana, Željko Bogetić, rekao je da ekonomije država JIE u ovoj godini bilježe pad i da će ekonomije regiona kraj ove godine zbirno biti u minusu od 0,6 odsto, a na kraju 2013. u plusu od 1,6 odsto.

On je upozorio da su zemlje regiona male i otvorene ekonomije i kao takve vrlo osjetljive na krizu eurozone.

„U uslovima takve neizvjesnosti, Crna gora, Srbija i Albanija posebno moraju da budu istrajne u smnajenju fiskanih deficita i snižavanju javnog duga i vlade na Zapadnom Balkanu treba da sprovedu reforme koje doprinose dugoročnom rastu i otvaranju novih radnih mjesta”, rekao je Bogetić.

Prema procjenama SB, naredne godine će u regionu najviše rasti ekonomija Kosova, i to po stopi od 3,3 odsto. Ostali će bilježiti znatno skromniji rast, poput Srbije, 2 odsto, Albanije 1,6 odsto, Makedonije 1 odsto i Bosne i Hercegovine 0,5 odsto.

Javni dug mora biti smanjen

Iz SB su upozorili da je javni dug Crne Gore, uključujući i državne garancije, već sada blizu 60 odsto BDP-a te da ga Vlada mora smanjiti na srednjoročno održiv nivo i da bi zadržala povjerenje investitora.

Madžarević-Šujster je i u tom dijelu pomenula KAP, s obzirom da državne garancije za tu kompaniju imaju veliki udio u ukupnom iznosu.

„To dodatno povećava potrebu i zahtjeve za definisanjem takozvane budžetske rezerve”, dodala je ona.

Crna Gora bi, prema njenim riječima, trebalo da posveti pažnju na javnu potrošnju i na pojedine stavke socijalnih transfera.

Galerija

( Rajko Milić )