Muškarci bolje plaćeni od žena

Rodni jaz u zaradama, po satu rada, u Crnoj Gori je u periodu od 2008. do 2011. iznosio 16 odsto u korist muškaraca, pokazalo je istraživanje Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Istraživanje je pokazalo da i kada bi žene imale identične radne karakteristike kao muškarci u smislu nivoa obrazovanja, radnog iskustva ili izbora profesije, manje bi zarađivale od muškaraca.

Ukupan jaz u zaradama, kako su objasnili, može da se pripiše većim nagradama za muškarce za iste radne karakteristike. Na primjer muškarci su više plaćeni po godini obrazovanja nego žene, što ukazuje na direktnu diskriminaciju poslodavaca, “neopažljivim” razlikama između muškaraca i žena koje poslodavac nagrađuje.

U periodu ekonomske krize, rodni jaz u zaradama se smanjio sa 18 odsto na 12 odsto, do čega je vjerovatno došlo usljed većeg gubitka zaposlenosti među muškarcima

Rodni jaz u zaradama od 16 odsto predstavlja prosti, odnosno nekorigovani jaz. On je isti kao i korigovani jaz, koji je u razvijenim zemljama obično niži od nekorigovanog, jer žene koje rade imaju lošije radne karakteristike od muškaraca.

"To što su korigovani i nekorigovani jaz isti, u stvari znači da zaposlene žene koje rade u Crnoj Gori u prosjeku nemaju lošije radne karakteristike od zaposlenih muškaraca, tako da to nije razlog zašto postoji razlika u zaradama između polova", pokazalo je istraživanje Rodni jaz u zaradama u zemljama zapadnog Balkana – preliminarni nalazi iz Crne Gore koje je predstavljen u organizaciji Odjeljenja za rodnu ravnopravnost Ministarstva ljudskih i manjinskih prava.

Razlike u prinosima čine oko 25 odsto, odnosno četiri od 16 odsto, jaza u zaradama, dok se 75 odsto može pripisati “neopažljivim” razlikama u ponašanju na tržištu rada između polova, 12 od 16 odsto.

Jaz raste sa nivoom zarada, tako da je najveći među najvišim zaradama.

"Korigovani jaz među najnižim zaradama je ispod prosjeka i on iznosi 14 odsto, a korigovani jaz među najvišim zaradama je iznad prosjeka i iznosi 20 odsto", navodi se u istraživanju.

U periodu ekonomske krize, rodni jaz u zaradama se smanjio sa 18 odsto na 12 odsto, do čega je vjerovatno došlo usljed većeg gubitka zaposlenosti među muškarcima.

Zarade za oba pola su veće u javnom sektoru. Međutim, za žene je ova razlika znatno veća nego za muškarce – 17 odsto u odnosu na dva odsto.

I nekorigovani i korigovani jaz veći su u privatnom nego u javnom sektoru.

Nekorigovani jaz u privatnom sektoru iznosi 24 odsto, korigovani 18 odsto, što ukazuje da žene u prosjeku imaju lošije radne karakteristike od muškaraca.

Nekorigovani jaz u javnom sektoru iznosi devet odsto, a korigovani 12 odsto. To ukazuje da žene u prosjeku imaju bolje radne karakteristike od muškaraca.

Karakteristike zaposlenih žena i muškaraca, koje su se uzele u obzir u istraživanju su obrazovanje, godine radnog iskustva, rad u različitim privrednim granama i zanimanjima, rad u javnom ili privatnom sektoru, geografski i vremenski pokazatelji.

Projekat Rodni jaz u zaradama u zemljama zapadnog Balkana: nalazi iz Srbije, Crne Gore i Makedonije sprovode kao partneri Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) iz Beograda i Univerzitet Ameriken koledž Skoplje (UACS).

( Mina )