O neobaviještenosti

U Kišovoj prepisci nalazi se pismo od 8. 08. 1989, upućeno Branku Kostiću, tadašnjem predsedniku Predsjedništva Crne Gore, koje su potpisali Danilo Kiš i Borislav Pekić

155 pregleda5 komentar(a)
15.12.2012. 11:20h

U kolumni pisca Đura Radosavovića pod naslovom I Kiš je danas četnik?, objavljenoj u “Vijestima” 8. 12. 2012, čijom sadržinom, nejasnim smislom i provokativnim naslovom, ne želim da se bavim, nalaze se tvrdnje zasnovane na netačnim podacima koje sam dužna da ispravim.

1. U citiranoj rečenici gospodina Slavka Perovića pominje se “otvoreno pismo” Danila Kiša iz 1982. U piščevoj prepisci u kojoj su sačuvane kopije svih zvaničnih pisama, bila ona “otvorena” ili ne, ne nalazi se pismo sadržine koja se u ovoj rečenici pominje. Mada je čudno da duplikat te vrste pisma Kiš ne bi sačuvao, na kolumnisti, koji se bez opreza poslužio Perovićevom tvrdnjom, dužnost je da to pismo pronađe i objavi, a ne da se koristi nedoličnim insinuacijama i čudi se njegovom “prećutkivanju”.

2. U Kišovoj prepisci, međutim, nalazi se pismo od 8. 08. 1989, upućeno Branku Kostiću, tadašnjem predsedniku Predsjedništva Crne Gore, koje su potpisali Danilo Kiš i Borislav Pekić. Pismo nije bilo “otvoreno”, već lično poslato pomenutom predsedniku preporučenom poštom. Potvrda je sačuvana i po njoj je i datirano pismo koje ovde doslovno prenosim. (Faksimil sam dostavila gospodinu Mihailu Jovoviću, glavnom i odgovornom uredniku, s molbom da ga objavi zajedno s mojim pismom.)

Poštovani Branko Kostiću,

Spisak Odbora za prenos posmrtnih ostataka Nikole Petrovića Njegoša objavljen u “Politici” od 29. jula 1989. razlikuje se od onoga koji nam je pročitan dan-dva ranije preko telefona. Ovaj nov, prošireni spisak, primorava nas da se, sa žaljenjem, povučemo iz rečenog Odbora.

Želeći Vam uspešan rad, srdačno Vas pozdravljamo,

Danilo Kiš

Borislav Pekić

Da li je samo nepouzdano sećanje gospodina Perovića dovelo do zamene nepostojećeg “otvorenog pisma” i ovog citiranog, koje mu je odnekud bilo poznato, ili je reč o manipulaciji u “nedostatku dokaza”, nije stvar koja me zanima.

Da li se ime generala Jova Kapičića nalazilo među onima zbog kojih se Kiš i Pekić povlače iz Odbora, nije mi poznato jer samo pismo o tome ne govori.

Međutim, budući da je Kiš samo nekoliko meseci pre toga sa rediteljem Aleksandrom Mandićem snimio emisiju koja će se, nekoliko meseci posle njegove smrti, emitovati na televiziji pod naslovom Goli život, a u kojoj je reč o golootočkim iskustvima dveju zatočenica, i budući da je Borislav Pekić iz gimnazijske klupe dopao višegodišnje robije zbog svojih demokratskih uverenja, ne čudi me što je pomenuto ime, ukoliko ga je bilo na spisku, u datom vremenu i datim okolnostima, moglo biti razlogom njihovog istupanja iz Odbora. I nije potrebno biti “četnik” da bi se tako reagovalo.

Mirjana Miočinović

Beograd, 10. decembra 2012.