Da li je Hejg načinio prvi korak u pravcu izlaska Britanije iz EU?

Sve problematičniji odnos Britanije sa ostatkom Evropske unije i danas je bio pod lupom, kada je ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg izjavio da je njegova zemlja više nego ikad razočarana u Uniju i predstavio viziju za budućnost, zasnovanu na pretpostavci „manje je više“, koja se direktno kosi sa planovima Berlina za eurozonu.

Hejg je raspršio svaku nadu da će poslati pomirljivu poruku svom evropskom partneru, koji strahuje da se Britanija postepeno povlači iz EU, rekavši da Britanci 27-člani blok doživljavaju kao „proces u jednom pravcu, veliku mašinu“ koja prebacuje proces donošenja odluka sa nacionalnih parlamenata na evropski nivo tako da na kraju o svemu odlučuje EU. „To se mora promijeniti. Ako ne možemo pokazati da se proces donošenja odluka može vratiti nacionalnim parlamentima, taj sistem će postati demokratski neodrživ“, rekao je Hejg.

Njegovi pozivi nisu u skladu sa opštim raspoloženjem u Evropi i inicijativom ka stvaranju jačeg političkog saveza i ove kritike bi mogle dodatno zategnuti odnose između Britanije i Njemačke, koju sve više iritiraju izolacionistički instinkti premijera Dejvida Kamerona i velikog dijela njegovih konzervativnih poslanika.

„Ova koaliciona vlada je posvećena tome da Britanija igra vodeću ulogu u EU, ali takođe moram biti iskren: razočaranje britanske javnosti u EU je dublje nego ikad“, rekao je Hejg u govoru u Berlinu.

On je odbacio pozive svojih kolega iz Njemačke i Finske da se pridruži panevropskoj bankarskoj uniji i stvaranju čvršće spoljne i odbrambene politike EU.

Njemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele ga je upozorio da dok EU pozdravlja različita mišljenja, proces integracija ne može čekati neodlučne.

„Svi su dobrodošli da doprinesu svojim idejama. Međutim, ako neko to ne želi ili ne može, to neće spriječiti ostale da idu naprijed“, rekao je Vestervele.

„To se odnosi na slobodu putovanja u Šengen zoni, na zajedničku valutu i vjerujem na zajedničku spoljnu i bezbjednosnu politiku“, rekao je.

Finski ministar za Evropu, Aleksandar Stub, u govoru na istoj konferenciji, rekao je: „Vilijame, molim te, pridruži se bankarskoj uniji, nemoj oklijevati – potreban si nam.“

Odgovori su bili potpuno jasni.

„Pridružiti se bankarskoj uniji sa drugom valutom – valutom naših prijatelja, ali drugom valutom – bilo bi izuzetno teško za izvođenje. Zato nećemo biti dio bankarske unije“, rekao je Hejg u govoru.

Hejg je bio jednako jasan povodom spoljne i bezbjednosne politike, rekavši da „nikad ne bi mogao zamisliti kvalifikovanu većinu prilikom glasanja o spoljnoj politici, koja uključuje odluke i ratu i miru.“

Usprotivio se predlogu njemačke kancelarke Angele Merkel za jačanje Evropskog parlamenta i rekao da napori za rješavanje dužničke krize eurozone ne smiju dovoditi u rizik jedinstveno tržište EU.

„Neki predlozi će žestoko podriti nacionalnu demokratiju – pitanja poput nacionalnih budžeta – zauvijek“, rekao je Hejg, očigledno aludirajući na Merkelin „fiskalni ugovor“ koji su potpisale sve članice, osim Britanije i Češke Republike.

Suprotno Merkelinoj mantri da je odgovor na krizu eurozone „više Evrope, a ne manje Evrope“, Hejg je rekao: „Ponekad je manje više, manje je bolje.“

Premijer Kameron je pod pritiskom da vrati nadležnosti od EU ili čak potpuno izvuče Britaniju iz bloka, zbog porasta antievropskog raspoloženja među poslanicima njegove stranke.

Najnoviji spor između Britanije i Berlina je oko sljedećeg budžeta EU.

Kameron je obećao „oštre“ i „rigorozne“ pregovore oko tog pitanja sljedećeg mjeseca, te da će blokirati plan o bankarskoj uniji u eurozoni ako on ne bude sadržao garancije za ogromni britanski finansijski sektor.

Finski ministar Stub je naglasio koliko njegova država i Njemci vrednuju tradicionalni uticaj Britanije u Evropi, kao protivteže slobodnog tržišta u odnosu na intervencionističke države poput Francuske ili manje disciplinovane južne članice eurozone.

Međutim, dodao je da bi aktuelna debata o referendumima i promjeni ugovora u Evropi mogla marginalizovati Britaniju, što bi bilo „loše i za nju i za EU.“

Hejg je kazao da je jedan od ciljeva njegove posjete Berlinu da pobije optužbe da se Britanija „isključila“ iz Evrope. „Bićemo veoma energično uključeni narednih mjeseci i godina“, obećao je.

Ako žele, neka idu

„Ako neko želi da ode, nemoguće ga je zaustaviti“, rekao je agenciji Rojters jedan njemački zvaničnik, sumirajući stav koji preovladava u Berlinu da su Britaniji vrata otvorena ako zaista želi da napusti EU.

Njemački parlamentarac Mihael Štubgen, portparol Merkelinih konzervativaca za evropsku politiku, rekao je da podržava poziv britanskih euroskeptika na referendum o tome da li ostati u EU ili ne, jer bi razjasnilo situaciju.“ „Britanija mora odlučiti“, kazao je Štubgen.

Njemački zvaničnici su donedavno nastojali da umanje razlike sa Britanijom kada je u pitanje njen stav o Evropi „ni tamo ni tamo“, ali to više nije slučaj i jasno stavljaju do znanja da ih iritira taktika opstruiranja. I

ako je ostala izvan eurozone, Britanija je vršila značajan politički uticaj za vrijeme vladavine bivšeg premijera Tonija Blera, posebno oko zajedničke evropske bezbjednosne i odbrambene politike, makar dok nije došlo do mimoilaženja sa kolegama iz EU oko Iraka. Kameron je ranije ovog mjeseca kazao da bi referendum o britanskim vezama sa EU bio najbolji način za nalaženje novog dogovora sa tim blokom, ali se nije pominjao nikakav tajming.

Gunar Bek, njemački ekspert za evropsko pravo u Londonu, rekao je da ne misli da Kameron planira izlazak iz EU, ali da povlačenje iz 133 mjere koje se tiču politike ili pravosuđa, uključujući evropski nalog za hapšenje, pokazuju da London ide u suprotnom smjeru u odnosu na Berlin.

Galerija

( Angelina Šofranac )