Zakon o štrajku obesmišljava štrajkove: Poslodavci traže kontraštrajk?!

Minimalni proces rada koji poslodavac određuje tokom štrajka je loše uređen Zakonom o štrajku, saglasni su socijalni partneri, a radnici su negativne posljedice te odredbe osjetili već prilikom prvog bojkota rada nakon što je Zakon počeo da važi.

Zbog toga, ali i ostalih nedostataka, formirana je Radna grupa koja će se u narednom periodu baviti izmjenama Zakona o štrajku.

Poslodavcu je dozvoljeno da jednostrano donese akt o minimumu procesa rada i načinu njegovog obezbjeđivanja, a jedini preduslov je da mora tražiti mišljenje sindikata, koje ga ne obavezuje.

Osim minimalnog procesa rada raspravljaće se i o mjestu na kojem štrajkovi treba da se održavanju u preduzeću, o tome ko sve i u kojoj mjeri može da štrajkuje, a kako je “Vijestima” najavljeno, pregovarači će pokušati da u tekst uvrste i neke nove institute.

SS i UPCG smatraju da treba preciznije odrediti šta se podrazumijeva pod formulacijama kao što su opšti interes građana, nacionalna bezbjednost, bezbjednost lica i imovine, funkcionisanja organa vlasti, jer je u praksi ostavljena mogućnost za široka tumačenja

Predsjednica Regionalnog odbora Unije slobodnih sindikata (USS) Sandra Obradović je rekla da je Zakon veoma rigorozan i restriktivan kada su u pitanju štrajkači i štrajkačka prava, a veoma darežljiv kada su u pitanju prava poslodavaca.

Ona je ocijenila da su štrajkačka prava na izuzetno niskom nivou i da je štrajk obesmišljen “kao ključni mehanizam koji koriste zaposleni radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa”.

„Činjenica da Zakon obiluje nizom formalnosti u najavi štrajka i nepreciznih definicija koji se tiču obaveza štrajkača, koji poslodavcu ostavljaju široku mogućnost tumačenja zakonitosti štrajka, zaposlene, članove sindikata, pa i sindikalne lidere obeshrabruje u namjeri da svoja prava brane tim putem“, rekla je ona i objasnila da zaposlenog i člana sindikata koji učestvuje u nezakonitom štrajku, poslodavac može otpustiti.

Poslodavci smatraju da je došlo vrijeme da se i njima dozvoli da štrajkuju, a da li su zaista spremni da raspolažu sa tim “oružjem” pokazaće Radna grupa

Rekla je da je to slučaj sa zaposlenima u Vojsci Crne Gore, policiji i državnom organu „kada se utvrdi da je organizovao štrajk ili učestvovao u štrajku kojim je ugrožen opšti interes građana, nacionalna bezbjednost, bezbjednost lica i imovine, kao i funkcionisanje organa vlasti“.

Iz Unije poslodavaca je saopšteno da je pravo na štrajk u Crnoj Gori jedno od ustavom garantovanih prava, te da su i prethodni zakoni predviđali prilično restriktivne uslove za ostvarivanje tog prava.

„Tokom proteklih godina zakon je više puta mijenjan, zato što su u praksi prepoznati njegovi nedostaci, što je i sada razlog da se radi na donošenju novog zakonskog teksta“, kazala je generalna sekretarka UPCG Suzana Radulović.

Ona smatra da su u neprecizne odredbe koje se odnose na minimum procesa rada “kao značajnog uslova za organizovanje zakonitog štrajka”, pa od novog teksta očekuju bolje rješenje kako bi se “eliminisale eventualne zloupotrebe i vođenje sporova”.

U USS-u smatraju da su najveće ograničenje i diskriminacija zaposlenih učinjeni kroz institut minimuma procesa rada

“Zakonom nije definisano, a treba da bude, pitanje mjesta za održavanje štrajka. Treba primijeniti rješenja iz uporedne prakse i precizirati da se štrajk može isključivo organizovati u radnoj sredini poslodavca, odnosno u poslovnom prostoru, na radnom mjestu za obavljanje poslova kod poslodavca i radnoj okolini. To jedino i ima smisla da bi se izvršio pritisak na poslodavca i obezbijedili ciljevi štrajka”, kazala je Radulovićeva.

Ona je rekla i da je to pitanje bitno i sa aspekta odgovornosti poslodavca, u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu, za nastalu povredu zaposlenog koji je u štrajku u slučaju da se povrijedi van poslovnog prostora poslodavca.

USS i UPCG smatraju da treba preciznije odrediti šta se podrazumijeva pod formulacijama kao što su opšti interes građana, nacionalna bezbjednost, bezbjednost lica i imovine, funkcionisanja organa vlasti, jer je u praksi ostavljena mogućnost za široka tumačenja.

Poslodavci bi kontraštrajkom da guše radničke zahtjeve

Poslodavci smatraju da je došlo vrijeme da se i njima dozvoli da štrajkuju, a da li su zaista spremni da raspolažu sa tim “oružjem” pokazaće Radna grupa.

„UPCG smatra apsolutno potrebnim i opravdanim uvođenje instituta „lock-out” ili „kontraštrajka“, naročito za poslodavce u privredi, kao što je regulasno u uporednom zakonodavstvu“, rekla je Radulovićeva. „Lock-out“ podrazumijeva pravo poslodavca da na štrajk zaposlenih odgovori sličnim mjerama, odnosno da zabrani pristup radnom mjestu svima ili samo određenom broju radnika ili, najradikalnije, potpuno zatvori preduzeće.

Na taj način se vrši pritisak na radnike i sindikate da odustanu od zahteva ili da prihvate zahteve poslodavca. Tokom trajanja “lock-outa” praksa je da poslodavac ne isplaćuje radnicima nikakvu naknadu i na taj način se dodatno povećava pritisak na radnike.

Traže i proizvodnju veću od moguće

U USS-u smatraju da su najveće ograničenje i diskriminacija zaposlenih učinjeni kroz institut minimuma procesa rada.

Zakonom je propisano da u djelatnostima od javnog interesa ili onima čiji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi, ili da nanese štetu velikih razmjera, zaposleni mogu početi štrajk samo ako obezbijede poštovanje minimuma procesa rada.

„Pod 'javnim interesom' je obuhvaćen veliki broj djelatnosti, samim tim i zaposlenih“, objasnila je Obradovićeva.

Ona je istakla da im je omogućeno da amortizuju po njih negativne efekte štrajka tako što pod minimum procesa rada podvode poslove koji im omogućavaju održavanje kontinuiteta u poslovanju.

“Nezamislivo je organizovati štrajk u kojem radnici ne primaju plate, a poslodavac ne trpi štetu”, rekla je Obradovićeva i dodala da se dešavalo u praksi da je poslodavac tokom štrajka zahtijevao da se ostvaruje proizvodnja za 20 odsto veća od instalisanih kapaciteta.

( Marijana Camović )