Homo erectus

Jedan robot, imperijalistička gvozdena svinja, glupi američki robot obilazio je tog jutra planetu Mars u potrazi za golorukim življem. Tražio je vodu, gambao po proplanku G-07687 na neznanoj tački od kote SH-VD5649 i tako se umorio da je odlučio da stane.

‘Bem mu šaraf, mnogo je dosadno! reče Curiosity. Upalio je nekoliko lampica, okrenuo kameru ka sebi kao da će da se upuca i ostao nepomičan deset galaktičkih sekundi, što je na Zemlji dovoljno dugo da ti neko razbije nos.

Za to vrijeme u Podgorici, grupa primata lunjala je centrom i našla kosku i počela tom koskom da udara drugu kosku. Tako je bilo, udarali su jače dok se nijesu uspravili kako bi udarcu dodali efekat zemljine teže. Naoružani kostima koje su prvo oglođali (mljac- mljac!) tih se nekoliko mesoždera propelo na zadnje noge i krenulo u potragu za svježim obrokom.

Desilo se neočekivano – kako su se uspravili tako su ispod stomaka iskočile kobaje, ćune i đokice, šta je već ko imao - penis, matrak, palamar - sve je to počelo da pleše okolo i ne samo to, nego je jednom od njih krenula krv u stidnom pravcu!

Naši su junaci postali nervozni od prizora. Kao da im je bilo žao neke tradicije, žao što više ne hodaju na sve četiri, neprijatno jer nijesu kao slavni preci (o tome je mnogo pozvaniji profesor Frojd koji napominje da je čovjek “usvajanjem uspravnog hoda…učinio vidljivim do tada skrivene genitallije i stvorio potrebu za njihovom zaštitom, pa tako prouzrokovao stid”, “Nelagodnost u kulturi”, Rad, Beograd, 1988).

Sve bi prošlo bez Frojda i gusala da pored nervoznih primata ulicom Novaka Miloševa nijesu naišla tri biljojeda koji se vraćahu sa divne manifestacije što je drugu godinu zaredom organizuje ugostitelj Stijović.

Da nevolja bude veća, jedan od spornih biljojeda je bio čečurav a drugi režiser. Ima li šta gadnije? Zvijerice su nanjušile krv i počele da ih gaze. Gore na nebu, Curiosity je podigao malo prašine u marsovskoj dolini kojoj ne znamo naziv.

I šta se onda desilo?

Nemamo pojma gdje se tačno nalazio Curiosity jer podaci još putuju prema Zemlji, ali u milisekundi kao da se u centru Podgorice pojavio crni monolit, sličan grobnoj ploči ali mnogo veći i uspravan, kao u onom starom filmu.

Do prije neki dan nijesam bio načisto šta znači Kubrikov monolit, ali sada mi se čini da je oblik od koga streknu oni majmuni, uz Štrausovo TAAA TA-TA TA-TAAAA - da je to možda Država, rezani komad kamena sa pravilima i geometrijom po kojoj ima da se vladaju ljudi.

Ako se država Crna Gora ne pokaže, ako policija ne uhapsi sve napadače a sud ne zaštiti svakog građanina, oni će opet nekoga da razvale, samo mu možda ne slome nos nego okrenu jezik niz grlo, pa se nesretnik uguši jer navija za Drezgu iz Pipera ili nosi minđušu.

Sve može da postane razlog za batine. Čak i taj Curiosity (Radoznalko) pokazuje znake otvorenog pederluka – šta ima da slika samog sebe i da nam to šalje?! Zašto uopšte da idemo na Mars? To nije normalno, normalno je da budemo na Zemlji. Dolje Frojd! Prvo da sredimo rođeno dvorište, jer opasni nijesu samo pederi nego i oni koji podržavaju pedere, oni su još veći pederi i njih treba naučiti pameti prije nego stvarno ne postanu pederi - a onda je kasno; treba tući njihove prijatelje i označiti sumnjive porodice i bratstva; ako dođe do gladi ili zemljotresa, homiće spašavati zadnje, zajedno sa ljudima u komi, teškim invalidima i Ciganima.

Tako otprilike ječi u glavici jednog primata dok bulji u ekran i čeka da mu policija bane. Lakše mu je kad čita portale i vidi da ga mnogi sugrađani podržavaju. Zatvorio se u sobu i ne mrda nikud osim do frižidera, da uzme još leda i promijeni oblog na pesnici. Pažnju mu skreće kratka vijest o robotu koji je uslikao samoga sebe.

Primat ni u jednom trenutku ne razmišlja da je u krivu. On ima neko svoje mišljenje. Kuca komentar u kome pljuje po Amerima, lezbejkama, Vatikanu i mikročipovima, sa posebnim osvrtom na slučaj krompirove zlatice koja je maslo CIA.

Kako je sve to dirljivo, hoće naš uplašeni primat, naš latenko i kabadahija, hoće i on da se nešto pita i da određuje ko će s kim lijegati. E pa, mladi fašisto, moje je samo da ti prevedem sa španskog:

NEĆE PROĆI!

( Brano Mandić )