Nikšićki časovničar Milo Radović: Sat je danas modni detalj

Skoro da su sasvim iščezle zanatske radnje po kojima je Nikšić nekad bio prepoznatljiv. Međutim, i dan-danas mnogi Nikšićani svoje satove popravljaju kod sajdžije u Njegoševoj ulici.

U časovničarskoj radnji za koju se može reći da je jedan od simbola ovog grada, sada radi sajdžija Milo Radović.

“Već 35 godina sam ovdje“, kaže Radović.

Priča kako se poslije osnovne škole opredijelio za preciznu mehaniku.

„Praksu sam odrađivao kod čuvenog majstora Vera Redžića. Ovo je bila njegova radnja. Sada kada je Vero u penziji , ja sam nastavio da držim radnju i radiću tu do penzije “, navodi.

Sve što kaže odiše smirenošću.

U njegovom glasu ima prizvuka nostalgije, ali i ležernosti.

„Ovo je najstarija časovničarska radnja u Nikšiću i od najstarijih u Crnoj Gori. Svi sadašnji nikšićki časovničari obučavali su se u ovoj radionici“, navodi.

Gotovo sa ponosom ističe da su majstori iz ove radnje nekada popravljali i satni mehanizam na nikšićkom manastiru.

Na pitanje da li za njega ima dovoljno posla, odgovara da nema dana kada u radnju ne uđe 20, 30 mušterija.

„Imam mušterije svih uzrasta. Dolaze mladi, ali i stari, koji vole da poprave svoje džepne satove. To su satovi koji idu sa koljena na koljeno“, priča Radović.

O tome koliko mu je potrebno vremena da bi se popravio jedan sat, kaže da to zavisi od kvara, od mehanizma, ali i od mnogo čega drugog.

„Desi se nekad da jedan sat popravljam dan ili dva, a nekada ga popravim za pola sata“.

Strpljenje, preciznost i znanje su, kako navodi, neophodni za dobrog sajdžiju.

“Sat je postao modni detalj i nažalost ne predstavlja ništa više od toga. Ljude više ne interesuje tačno vrijeme, interesuju ih samo marka i izgled sata”.

O satovima koji se danas kupuju kaže da su 80 odsto kineske proizvodnje.

“Kinezi rade sve moguće kopije. To nijesu kvalitetni satovi, ali lijepo izgledaju”.

Kada poredi sajdžije nekada i sad, kaže “ranije su bili majstori, a danas smo mi monteri”.

“Ranije majstori nijesu mogli da nabave sve djelove za sat. Morali su da izrade dio kojeg nema. Danas se svi djelovi lako nabave. Mnogo je lakše danas raditi”.

Uprkos tome što je danas mnogo lakše baviti se ovim poslom, Radović ističe kako ne možete naći nekoga ko hoće da uči ovaj zanat.

Na pitanje da li bi nekome preporučio da se bavi ovim zanatom, kaže da bi.

“Od ovoga, ko želi, može pošteno i lijepo da živi”, navodi Radović.

Budilnik na saučešću

U posebnom sjećanju mu je, kako kaže, ostao jedan događaj. “Bilo je to davno. Žena je došla da popravi budilnik. Rekla mi je da joj se strašno žuri, da treba da ide na saučešće. Zamolio sam je da dođe kada završi sa obavezama, ali ona je insistirala da joj sat odmah popravim”.

Radović priča kako je ona sjutradan došla i rekla mu da bi bilo bolje da ga je poslušala, jer joj je budilnik zazvonio dok je izjavljivala saučešće.

( Nađa Milović )