Gasprom i EU idu na sud

Ruski Gasprom saopštio je da je spreman da razgovara nakon što je Evropska unija započela istragu o tome da li je ta kompanija zloupotrijebila monopolski položaj na tržištu gasa u centralnoj i istočnoj Evropi, ali je iz kompanije takođe saopšteno da su naoružani pravnim i političkim razlozima zašto EU treba da se povuče.

Evropska komisija započela je istragu povodom sumnji da je Gasprom, čiji je većinski vlasnik Kremlj, ometao slobodni protok gasa širom EU i nametnuo nepravedne cijene svojim mušterijama povezujući cijene gasa sa cijenama nafte.

Gasprom koji većinu od 99 milijardi dolara zarade ostvaruje u Evropi, saopštio je da se u EU i uopšte u svim zemljama gdje posluje povinovao zakonima i poštovao relevantne mehanizme određivanja cijena. U saopštenju kompanije takođe je naglašena njena strateška važnost za Rusiju.

Gasprom je u 2011. prodao gas Evropi i drugim zemljama izvan bivšeg Sovjetskog Saveza u vrijednosti od 55 milijardi dolara

"Nadamo se da će tokom istrage... biti uzeta u obzir činjenica da je Gasprom, osnovan van nadležnosti EU, kompanija koja funkcioniše u skladu sa ruskim zakonom sa statusom strateške organizacije koju kontroliše država", saopštio je Gasprom.

Političke tenzije između EU i Rusije oko snabdijevanja gasom nijesu novost. Gasprom zadovoljava oko četvrtinu evropske potrošnje gasa, a nekoliko EU država oslanja se na tu kompaniju za većinu potreba i vezane su dugoročnim ugovorima, u nekim slučajevima i do 30 godina.

Prošle godine Komisija je upala u nekoliko podružnica Gasproma u Evropi kako bi istražila njihovo učešće u snabdijevanju, prenosu i skladištenju prirodnog gasa. Jedan zvaničnik je kazao da su upadi bili dio napora EU da smanji zavisnost od ruskog gasa, podsjeća Rojters.

Tom prilikom kompanija je popustila pod pritiskom klijenata, revidirajući neke uslove iz ugovora. Međutim, ovog puta vjerovatno će biti manje spremna na kompromis.

„Izgleda da je Gasprom promijenio strategiju kada je u pitanju EU i da se odlučio za sudsku odbranu. Sva je prilika da će ovo pitanje završiti na sudu“, kazao je Maksim Moškov, analitičar iz UBS u Moskvi.

Ulozi su izuzetno visoki. Brokerska firma Uralsib procjenjuje da bi Gasprom mogao na kraju platiti kazne i do deset odsto od zarade na relevantnim tržištima, usljed čega bi izgubili između četiri i pet milijardi dolara. Poljska koja uvozi više od polovine zatražila je međunarodnu arbitražu u sporu sa kompanijom kako bi smanjila cijenu gasa.

Prošle godine Gasprom je prodao gas Evropi i drugim zemljama izvan bivšeg Sovjetskog Saveza u vrijednosti od 55 milijardi dolara. Očekuje se da će prihodi biti niži ove godine nakon što je Gasprom pod pritiskom klijenata snizio cijene za dugoročno snabdijevanje gasom.

Na duže staze isto kao što Evropa pokušava da smanji zavisnost od Gasproma, takođe i Gasprom pokušava da se ne oslanja više toliko na Evropu, naročito širenjem na istok.

Do sada ova kompanija nije uspjela da postigne dogovor sa Kinom, ali joj je cilj da na kineskom tržištu prodaje 70 milijardi kubnih metara gasa. Takođe razmatra gradnju fabrike u Vladivostoku sa jednim japanskim konzorcijumom.

( Nada Bogetić )