Smokva – čudesni antioksidant
Sadrže i do 80% vode, a istovremeno imaju dosta prirodnih šećera (zato su odličan izvor energije, a podstiču i rad mozga, brže razmišljanje i bolje pamćenje)
Sa jednog kraćeg putovanja sam donijela divnu plavu boju mora, miris bora i lavande i ukus smokve. Ona je jedna od najranije kultivisanih vrsta voća; najstariji tragovi idu više od 11000 godina unazad, u Jordansku dolinu. Iz Afrike je smokva stigla na Krit i u staru Grčku, gde je postala jedna od glavnih namirnica u ishrani. U Rimu su je smatrali svetim voćem.
Pripada rodu Ficus (fikusa) i porodici Moracea (dudova) – Ficus carica. Da li ste znali da je smokva koju mi jedemo u stvari cvijet? Najukusnije su ako se jedu odmah poslije branja, a odavno ih suše kako bi se duže sačuvale.
Bogate su mineralima, naročito kalcijumom, magnezijumom i kalijumom. Kalcijuma ima mnogo više u suvim nego u svježim plodovima, tako da one mogu da budu važan nemliječni izvor kalcijuma. Visok procenat kalijuma djeluje na regulaciju arterijskog pritiska. Dobar su izvor gvožđa, a imaju i mangana, selena, fosfora. Od vitamina, tu su oni grupe B, vitamin P – značajan za elastičnost malih krvnih sudova, vitamini A, C i E.
Sadržaj polifenola je impresivan i zahvaljujući njima, smokva ima snažnu antioksidativnu sposobnost koja se povećava sa tamnijom bojom kore (najveći deo fitohemikalija je u kori). Smokve su bogatije polifenolima i od nekih namirnica koje se smatraju jako bogatim njima, a to su crno vino i čaj.
Antikancerogeno dejstvo
Imaju puno prehrambenih vlakana, od kojih su veliki procenat ona koja su rastvorljiva u vodi. Ta vlakna pomažu pri snižavanju nivoa glukoze i holesterola u krvi (za ovo su zaslužni biljni steroli), a ujedno djeluju povoljno na regulaciju probave (5 smokava obezbjeđuje više od 20 % preporučene dnevne količine vlakana).
Sadrže i do 80% vode (što pogoduje našoj koži), a istovremeno imaju dosta prirodnih šećera (zato su odličan izvor energije, a podstiču i rad mozga, brže razmišljanje i bolje pamćenje). Visoke koncentracije glukoze i fruktoze u smokvi su zdravija zamjena za bijeli industrijski šećer.
Smokve koče rast nekih tipova ćelija raka; smatra se da su jedinjenja sa potencijalno antikancerogenim djelovanjem benzaldehid i kumarini i da povoljno djeluju na karcinom prostate i kože.
Suve smokve su takođe značajan izvor antioksidansa i prehrambenih vlakana.
Ako se vratimo koju deceniju ili stoljeće unazad, saznaćemo da su smokve sa parčetom hljeba bile uobičajen obrok neke mamine bake ili dekinog tate. Baš to vam preporučujem kao užinu.
Svježe ili suve, uz nekoliko zrna koštunjavog voća – to je međuobrok koji će da nadoknadi energiju i vrhunskom sportisti.
( Dr Biljana Savić )