Najgora ideja u istoriji preduzetništva
Krajem 80-ih Amerikan Erlajns došao je na - tako je bar mislio - genijalnu ideju. Za 250.000 dolara putnici su mogli da kupe kartu za trajno letjenje
Krajem 80-ih Amerikan Erlajns došao je na - tako je bar mislio - genijalnu ideju. Za 250.000 dolara putnici su mogli da kupe kartu za trajno letjenje: doživotno u prvoj klasi. Za kompaniju je posao bio prava katastrofa.
U aprilu 1988. biznismen iz Teksasa Žak Vrum saznao je za novu ponudu Amerikan Erlajnsa: "All you can fly" u prvoj klasi - doživotno za 250.000 dolara.
Ponuda mu se učinila vrlo primamljivom, jer je stalno letio zbog posla. Osim toga za dodatnih 150.000 dolara mogla je da se kupi još jedna karta za stalno letejnje za prateću osobu. "To sam morao da imam", prisjeća se Vrum u izjavi za televiziju NPR.
"Pozvao sam kompaniju: kako mogu da kupim karte? Rekli su da dođem sa 400.000 dolara".
Mjesečne rate 5000 dolara
Žak Vrum se odlučio za mjesečne rate. Pet godina je svakog mjeseca uplaćivao 5000 dolara. Za njega isplativa investicija. Jer biznismen je i prije toga trošio na letove više hiljada dolara.
Ali ono što nije slutio: zlatna karta za trajno letjenje u prvoj klasi promijenila je njegov život: "Toliko egzotičnih gradova! Direktni letovi za Hong Kong, Johanesburg, Najrobi. O Bože!"
67-godišnji Teksašanin letio je 20 godina najmanje četiri puta nedjeljno prvom klasom. I ne samo poslom. Ponekad bi spontano sa suprugom letio tek onako: "Hoćemo za Tokio? Nema problema, ponesi nekoliko knjiga i idemo!"
Vrum nije propuštao nijednu subotnju fudbalsku utakmicu svog sina: letio je svake nedelje od Teksasa do Mejna.
Sladak život putnika zagorčao život kompaniji
Amerikan Erlajns brzo je primetio da su zlatne karte, koje donose kratkoročno dosta keša, ipak loša ideja.
Očito su zanemarili strast za letjenjem pojedinih ljudi poput Vruma. Kompanija je 1994. ukinula ponudu "All you can fly".
Ali biznismen Vrum se već odavno bio privikao na sladak život u prvoj klasi: "Sve stjuardese su znale da volim losos. I zato su mi odmah donosile dva do tri parčeta lososa za predjelo".
Jedna interna istraga Amerikan Erlajnsa u 2007. je pokazala da trajne karte koštaju kompaniju godišnje milion dolara po osobi. 2008. su reagovali.
Žak Vrum primio je saopštenje da mu je trajna karta povučena jer je njegovo prateće mjesto nedozvoljeno dalje prodavao drugim osobama.
I drugi vlasnici ostali su bez trajne karte. "Htjeli su da nas se otarase, jer smo im bili preskupi", uvjeren je biznismen. Žak je tužio kompaniju.
Trenutno proces miruje, jer je Amerikan Erlajns prijavio bankrot 2011. Ali čak i ako Žak nikada više ne bude mogao da koristi zlatnu kartu - 20 godina u prvoj klasi za njega su bili posao njegovog života.
( Vijesti online )