Španski sindrom u Ljubljani

Tri najveće banke u zemlji "NLB", "NKBM" i "Abanke Vipa" sada traže dokapitalizaciju i državnu intervenciju koja će odnijeti od najmanje dva, do osam odsto slovenačkog BDP-a.

Pet evropskih članica već je zatražilo pomoć za spašavanje svojih ekonomija. Da li će Slovenija postati šesta, pita se novinar njemačkog lista "Špigl".

Kasno sinoć američka bonitetska agencija "Mudis" snizila je rejting državnih obveznica za tri stepena i prebacila njen prethodni rejting sa "A2" na "Baa2", prijeteći i daljim snižavanjem u budućnosti. Agencija je takođe promijenila ekonomska predviđanja za Sloveniju na "negativno".

Državne obveznice Slovenija sada se nalaze dva stepena iznad najniže ocjene, koja će, ukoliko bude dodijeljena, uticati da slovenačke obveznice od solidne investicije postanu veoma špekulativne.

Iz agencije "Mudis" kažu da su snizili rejting zbog loših pozajmica vrijednih više milijardi eura u bankarskom sektoru, problema u finansiranju i prilično velikih rizika u finansijskom sektoru.

Tri najveće banke u zemlji "NLB", "NKBM" i "Abanke Vipa" sada traže dokapitalizaciju i državnu intervenciju koja će odnijeti od najmanje dva, do osam odsto slovenačkog BDP-a. Agencija je takođe navela da rastuće kamate na slovenačke državne obveznice još jedan razlog za sniženje rejtinga.

Početkom jula, prva bivša istočnoevropska zemlja koja je pristupila eurozoni pomenuta je kao mogući šesti kandidat za pomoć, piše "Špigl".

Tada je slovenačka vlada demantovala da će joj trebati pomoć Brisela i MMF-a. Smanjivanje potrošnje je za sada zaustavilo opasnost, rekao je premijer Janez Janša.

Ali u četvrtak, "Mudis" je upozorio da se slovenačka vlada muči sa većim troškovima refinansiranja i ograničenim pristupom prema finansijskim tržištima, a likvidnost banaka u zemlji postaje sve zavisnija od Evropske centralne banke.

Sve manje opcija

Loša finansijska situacija samo će biti pojačana slabim ekonomskim oporavkom, upozoravaju iz "Mudisa". Agencija je dalje napomenula da Ljubljana nije uspjela da zauzda budžetski deficit, koji bi mogao da premaši granicu od 3,5 odsto BDP-a, koja je dozvoljena po pravilima eurozone kojima treba da se osigura stabilnost zajedničke valute.

Slovenački ekonomisti takođe se slažu da zemlja ne može da se izbori sa finansijskim problemima.

Poput Kipra koji se prijavio za pomoć u julu, Slovenija je premala da bi dramatično pojačala krizu u eurozoni

Ekonomista Jože Damijan skoro je rekao da su Sloveniji ostala dva izbora. Ili da zatraži cjelokupni paket pomoći od evropskog fonda, ili da, poput Španije, zatraži novac za svoje banke.

Damijan procjenjuje da je veličina loših pozajmica slovenačkim bankama između šest i osam milijardi eura.

"Čišćenje ove 'toksične aktive' moglo bi da poveća budžetski deficit na 20, pa čak i do 28 odsto BDP-a, što će povećati kamate na zaduživanje na više od 12 odsto. Sa tolikim kamatama nijedna zemlja ne može da se finansira na srednjem roku, a kamoli duže", kaže Damijan.

Poput Kipra koji se prijavio za pomoć u julu, Slovenija je premala da bi dramatično pojačala krizu u eurozoni. Međutim, sama činjenica da će EU morati da finansira i šestu zemlju dolazi u veoma delikatnom trenutku za evropske lidere.

Imajući u vidu ograničena sredstva u stalnom fondu za eurozonu, Evropskom mehanizmu za stabilnost, sada se sve više diskutuje o tome da li bi Evrpska centralna banka trebala da počne da kupuje velike količine državnih obveznica svojih problematičnih članica.

Slovenija je veoma zavisna od svog izvoza u EU, pošto 72 odsto izvoza ide za druge evropske zemlje, najvećim dijelom u Njemačku, Italiju, Austriju i Francusku. Slovenija najviše izvozi automobile, djelove za automobile, hemijske i farmaceutske proizvode, elektroniku, drvo i nameštaj.

( Beta )