Pogubne veze politike i ekonomije

Kada je preuzeo kontrolu nad najvećom bankom u njegovoj zemlji 2009, Draško Veselinovič je znao da mu neće biti lako. Slovenačka državna Nova ljubljanska banka (NLB) zapala je u probleme pošto je došao kraj višegodišnjem procvatu.

Međutim, nije očekivao da će isti oni političari koji ga javno kritikuju privatno tražiti tajne usluge.

Neki bi me "snažno kritikovali u medijima a istog dana bi vršili pritisak na moje kolege u upravnom odboru da daju kredit određenoj kompaniji", rekao je Veselinovič za Rojters.

U godinama kada je Slovenija doživljavala bum a njen uspjeh smatran čudom, činilo se da je NLB oličenje onoga što je dobro urađeno, piše britanska agencija.

Na meti otpužbi zbog odobravanja velikih kredita na osnovu političkih veza, zanemarujući rizik, NLB je „progutala“ četiri dokapitalizacije od preko milijardu eura

Sada, kada se Slovenija pridružuje spisku članica eurozone koje bi mogle zatražiti pomoć, izgleda da je u priči te banke sumirano ne samo ono što je u toj državi pošlo naopako, već toksična kombinacija politike i finansija koja je ojadila bankarski sistem širom Evrope.

NLB demantuje da je davala kredite na osnovu političkih veza.

Kada se Slovenija pridružila oblasti jedinstvene valute 2007. imala je ekonomiju sa najbržim rastom u eurozoni, podstaknut izvozom automobila marke "reno", kućanskih aparata i farmaceutskih proizvoda. Čak je imala uravnotežen budžet a ostale bivše jugoslovenske republike mogle su joj samo zavidjeti.

Veselinovič (53), upravljao je Ljubljanskom berzom do 2004. a predsjednik uprave NLB-a je postao početkom 2009. preuzevši petogodišnji mandat.

Međutim, podnio je ostavku nakon tri mjeseca navodeći kao razlog političko miješanje. Udio države u NLB-u povećan je ovog mjeseca sa 59 na 64 odsto nakon dokapitalizacije.

Draško Veselinovič

"Politički pritisak je dolazio u nekoliko oblika, ali je uvijek bio prisutan”, rekao je Veselinovič, dodavši da je morao da ode jer se nije slagao sa "suludim idejama političara koje bi značile velike probleme za banku".

Nakon njegovog odlaska, ispostavilo se da su slovenačke državne banke, naročito NBL, nagomilale loše kredite koje slovenačka ekonomija sada ne može pokriti. Nevolje banke su izazvale spekulacije da bi Slovenija mogla postati šesta članica eurozone koja će zatražiti pomoć od svojih partnera.

Na meti otpužbi zbog odobravanja velikih kredita na osnovu političkih veza, zanemarujući rizik, NLB je „progutala“ četiri dokapitalizacije od preko milijardu eura, od kada je Slovenija ušla u eurozonu. Posljednju je finansirala sama država, kada je obezbijedila 381 milion eura svježeg kapitala ovog mjeseca.

NLB odbacuje optužbe za favorizovanje

Sadašnja vlada i opozicija razmjenjuju optužbe za krizu i političko miješanje. Većina analitičara misli da bi trebalo da podijele krivicu.

"Nikad nisam nazvao nekog bankara i rekao mu da nekome da kredit od milion ili deset miliona eura. Ali, postoje ljudi koji imaju takvu moć", rekao je ove nedjelje premijer Janez Janša iz vladajuće Slovenačke demokratske partije, misleći na kredit NLB-a za projekat gradske skupštine koju kontroliše opozicija.

Opoziciona stranka Pozitivna Slovenija, čiji je lider gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, odbacila je njegove tvrdnje, dok opozicione socijaldemokrate (SD) prethodnog premijera lijevog centra Boruta Pahora nisu u potpunosti odbacile moguće malverzacije.

"Stranka SD i njeni predstavnici nijesu služili kao posrednici u biznisu sa bankama... ali, ne možemo potpuno isključiti mogućnost da je možda neko, ko je sarađivao sa nama dok smo predvodili vladu, izvukao korist iz dobijanja takvog kredita", rekao je portparol stranke Andrej Hudoklin.

U saopštenju poslatom Rojtersu, NLB je odbacila optužbe za favorizovanje.

"Političke veze ne mogu biti osnova za odobravanje kredita. Krediti se daju na osnovu provjere boniteta kreditora, procjene projekta koji se finansira i protoka novca koji će obezbijediti vraćanje kredita", saopštila je ta kompanija.

Agencija Mudis snizila kreditne rejtinge

Ministar finansija Janez Šušteršič kaže da će NLB-u možda biti potrebna još jedna injekcija od 500 miliona eura do kraja sljedeće godine.

Domaći mediji su objavili da će drugoj i trećoj po veličini slovenačkoj banci - Nova KBM i Abanka Vipa - možda trebati ukupno 150 miliona eura ove godine da bi pokrile loše kredite.

To ne bi bio problem u nekim boljim vremenima, ali je slovenačka ekonomija od 36 milijardi eura sada suočena sa novim padom od najmanje 0,9 odsto ove godine, prema vladinim prognozama koje prenosi Rojters, dok opada potražnja za njenim izvozom u Evropi pogođenoj krizom.

Agencija Mudis je snizila kreditne rejtinge sve tri banke i odredila im negativne izglede.

Vlada čvrsto odbacuje potrebu za izbavljenjem njenih banaka, za sada, ali tržišta nisu tako sigurna.

Oklijevanje nekoliko slovenačkih vlada da prodaju glavnu imovinu države, uključujući banke, sada ih proganja, piše dalje Rojters.

Nevolje NLB-a, Nove KBM i Abanka Vipe su "najjači dokaz za štetu koju su pričinili državno vlasništvo i veze između ekonomije i politike", kaže ekonomista Igor Masten.

Slovenija je 2002. prodala 34 odsto NLB-a belgijskoj bankarskoj grupaciji KBC, ali nije dozvolila da KBC stekne većinski udio

On je tri godine bio u nadzornom odboru NLB-a, čiju većinu članova imenuje država, ali je smijenjen u junu kada je na vlast došla nova koalicija desnog centra sa sopstvenim idejama o tome kako treba voditi banku.

I Masten i Veselinovič su odbili da navedu imena ili da daju više detalja o najflagrantnijem političkom miješanju.

Navodeći kao razlog nacionalni interes, Slovenija je godinama odbijala ponude za udio u njenim ključnim kompanijama ali bi sada rado prodala banke.

Rojters podsjeća da su se posljednje velike prodaje desile 2001, kada je SKB prodata francuskoj Sosijete ženeral, i 2002, kada je Banka Koper prodata italijanskoj Sanpaolo IMI. Obje sada posluju sa profitom.

Slovenija je 2002. prodala 34 odsto NLB-a belgijskoj bankarskoj grupaciji KBC, ali nije dozvolila da KBC stekne većinski udio. Belgijanci nisu učestvovali u dokapitalizaciji NLB-a ovog mjeseca i njihov udio u toj banci sada iznosi 22 odsto.

Cijenu će ponovo platiti građani

Analitičari kažu da Slovenija, osim smanjenja većinskog državnog vlasništva u dvije najveće banke, NLB i Nova KBM, takođe mora osloboditi tržište radne snage, podići granicu za odlazak u penziju i poboljšati efikasnost sistema zdravstene zaštite ako želi oporavak ekonomije.

"Situacija u privatnim bankama je puno bolja nego u državnim“, rekao je premijer Janša novinarima ovog mjeseca.

"Držanje banaka u državnim rukama samo će dovesti do stalne potrebe za povećanjem kapitala”.

"Slovenija će vjerovatno na kraju zadržati banku, dok će sve loše kredite iz prošlosti pokriti budžet, što znači građani"

Međutim, kupci teško dolaze, posebno pošto je nekoliko vlada blokiralo određen broj velikih privatizacionih ugovora. Prošle godine, prethodna vlada lijevog centra je blokirala prodaju najvećeg maloprodajnog lanca Merkator njenom hrvatskom rivalu Agrokor, rekavši da će taj ugovor nanijeti štetu slovenačkoj prehrambenoj industriji i ekonomiji kao cjelini.

A 2008, Janšina vlada desnog centra je odbila sve ponude za kupovinu nacionalnog toperatora Telekom, rekavši da su preniske.

"Slovenija je odbila ozbiljne ponuđače nekoliko puta kao u slučaju NLB-a, Merkatora i Telekoma, tako da ona više nije pouzdan i ozbiljan prodavac i zato je još teže naći kupca za NLB”, kazao je Veselinovič.

On smatra da bi Slovenija mogla izbjeći traženje pomoći, "ali će cijenu opet platiti poreski obveznici“.

"S obzirom na to da je cijena koju je moguće dobiti za NLB mala, Slovenija će vjerovatno na kraju zadržati banku, dok će sve loše kredite iz prošlosti pokriti budžet, što znači građani”, kazao je Veselinovič, koji sada predaje na ljubljanskom Ekonomskom fakultetu.

( Angelina Šofranac )