Propalo i drugo javno nadmetanje za prodaju Solane
Početna cijena za imovinu Solane "Bajo Sekulić" bila 232 miliona eura
Javno nadmetanje za prodaju imovine ulcinjske Solane "Bajo Sekulić", po početnoj cijeni od 232 miliona eura, propalo je jer nije bilo zainteresovanih, saopštio je stečajni upravnik Milorad Iković.
"Reći ću vam samo dvije riječi - nije bilo zainteresovanih. Nije bilo zainteresovanih, znači nije se ništa desilo i jasno je svakome šta to znači", rekao je Iković agenciji Mina-business ne želeći dalje da komentariše.
To je već drugo javno nadmetanje za prodaju imovine Solane na kojem nije bilo zainteresovanih ponuđača, s obzirom na to da sredinom januara, kada je imovine nuđena za 257,8 miliona eura, takođe nije postojalo interesovanje kupaca.
Zainteresovanim ponuđačima, koji su do danas do 12 sati mogli da dostavljaju pismene ponude, nudila se nepokretna imovina, koju čine zemljište, objekti za upotrebnu vodu, zgrade u industriji i rudarstvu, poslovne zgrade u privredi, elektroenergetski i objekti gasovoda, kao i kanali.
Pored imovine, prodavala se i oprema koju čine tehnološka i kancelarijska, građevinska mehanizacija i transportna sredstva.
Predmet prodaje bila je cjelokupna imovina.
Pravo učešća imale su sve domaće i strane kompanije i pojedinici koji uplate depozit od jedan odsto početne cijene.
Ukupan dug Solane iznosi tri miliona eura, od čega se 1,7 miliona odnosi na kredite u Prvoj i Crnogorskoj komercijalnoj banciImovina se prodavala u viđenom stanju, bez prava na reklamaciju, a mogla se razgledati svakog radnog dana u određenom vremenu.
Solanu od 2003. kontroliše podgorički biznismen Veselin Barović, koji je kupio kontrolni paket akcija za 800.000 eura.
U kompaniju je 2005. godine uveden programirani stečaj zbog duga od 13.000 eura. Ta vrsta stečaja, koji podrazumijeva da ih niko ne goni za dugove, nije dala rezultate pa je početkom 2011. stečajni sudija Dragan Vučević uveo klasični stečaj.
Ukupan dug Solane iznosi tri miliona eura, od čega se 1,7 miliona odnosi na kredite u Prvoj i Crnogorskoj komercijalnoj banci, zbog čega je sva imovina Solane pod hipotekom, uz dug za struju od 300.000 eura, a ostatak su potraživanja radnika i dobavljača.
TV Vijesti, Suzana Ganić
U međuvremenu je u Generalnom urbanističkom planu (GUP) promijenjena namjena zemljišta, a Vlada je u novembru 2011. Solani oduzela koncesiju na korišćenje morske vode.
U decembru prošle godine šest opozicionih poslanika predalo je u skupštinsku proceduru predlog izmjene prostornog plana do 2020. godine, kojim je traženo da se zemljište Solane imenuje kao zaštićeno područje i time se onemogući njegova prodaja.
Nakon toga, predlog je prošao matični odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ali nije prošao Odbor za turizam 27. marta jer su protiv njega glasali poslanici Demokratske partije socijalista (DPS).
Prostor Solane zahtijeva veliki stepen zaštite
Poslanici crnogorske Skupštine danas su završili raspravu o Predlogu odluke o izmjeni i dopuni prostornog plana Crne Gore do 2020. godine, o kojoj bi trebalo da se izjasne sjutra.
Dokument, kojim se predviđaju izmjene Plana u dijelu koji se odnosi na lokalitet ulcinjske Solane, pripremila je Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), a potpisali su ga poslanici Branko Radulović, Genci Nimanbegu, Kemal Purišić, Mehmet Bardhi, Neven Gošović i Radojica Živković.
Obrazlažući Predlog odluke, Nimanbegu je kazao da je to izuzetno važno pitanje, jer je prostor Solane Ulcinj prepoznat i u Prostornom planu i od međunarodne i domaće javnosti, kao područje koje, zbog bogatstva biodiverziteta, zahtijeva veliki stepen zaštite.
Prema podacima Centralne depozitarne agencije (CDA), većinski vlasnik 73,47 odsto akcija ulcinjske Solane sakriven je iza HB zbirnog kastodi računa 3, Fond zajedničkog ulaganja Trend ima 5,89 odsto, podgorička kompanija Fleš /Flash/ posjeduje 4,62 odsto, dok je iza PA zbirnog kastodi računa 1 sakriven vlasnik 1,27 odsto dionica.
Galerija
( Mina )