Šanse smo stvarali kroz igru, to je dobar znak

Nisu u Budućnosti tragično podnijeli poraz od poljskog Slaska i gotovo sigurnu evropsku eliminaciju već nakon prvog meča. Pod Goricom su ionako navikli na evropske poraze, patnje i razočaranja. Domaća pobjeda čeka se sedam, sasvim je izvjesno i da će se čekati i osam godina.

Podgoričane boli način na koji su izgubili. Bio je to poraz koji u fudbalu najteže pada. Zaslužiš puno - ne dobiješ ništa. I ne samo ništa, već i primiš dva gola. Najbolja partija Budućnosti na evrosceni posljednjih godina, makar se tako može nazvati prvih 20, ili 45 minuta duela pod Goricom, nije krunisana makar jednim golom u poljskoj mreži.

S druge strane, malo je stvari u fudbalu koje se dešavaju slučajno. Crnogorska liga je definitivno preslaba da bi neke stvari koje prolaze kod kuće prošle i protiv solidnih evropskih timova.

Dobra igra, pa promašen zicer, još bolja igra, pa nevjerovatan pad koncentracije u odbrani - bila je to “krivulja” igre podgoričkog tima protiv Slaska. Poljski šampion je takve propuste rutinski kaznio.

Kod trenera Budućnosti Radislava Dragićevića dan nakon meča ponovo su bile pomiješene emocije.

- Ne bih poredio ovaj meč sa utakmicama Budućnosti iz prethodnih sezona. Mislim da je sve bilo na vrhunskom nivou, naravno osim onog najvažnijeg, rezultata, i činjenice da nismo postigli gol. Izvanredno smo pripremili meč, izvanredno ušli u utakmicu, protivnik koji je i ekonomski i igrački jači od nas bio je nemoćan tokom većeg dijela meča, bio je maltene bez prave šanse - kaže Dragićević.

Ipak, rezultat se pamti, a on je brutalan - 0:2, koji Podgoričanima ne ostavlja gotovo nikakvu nadu pred revanš.

- Glavni razlog takvog rezultata je njihovo iskustvo, koje je mnogo veće nego naše. Imaju ekipu koja se vrlo malo mijenja i isti stil igre nadograđuju godinama - dodaje Dragićević, za koga nisu bile kobne greške u odbrani (neuspjela ofsajda zamka kod prvog gola) koliko promašeni ziceri.

- Kada igrate protiv tima koji je defanzivno vrlo jak i koji prima malo golova, onda morate da realizujete i jednu jedinu šansu koju stvorite, a ne četiri ili pet koliko smo ih imali mi!

Kurbegović u 2, pa Adrović u 15, Golubović u 18, pa opet Adrović u 34. minutu - bili su to ziceri koji su iskrojili ishod pod Goricom. Dragićevića ipak ohrabruju neke stvari:

- Mislim da je naš rad iz pripremnog perioda dao neki rezultat, jer smo svaku šansu koju smo stvorili napravili kroz igru. Pokušavam da ekipa bude izbalansirana, da nema samo jednu karakteristiku. Mislim da smo na dobrom putu, jer smo protiv Slaska bili opasni i po bokovima, čemu ćemo težiti, ali i kroz sredinu.

Ostaje revanš, prilika da se makar popravi utisak.

- Šanse su nam dosta umanjene, ali pokušaćemo da napravimo pozitivan rezultat, koji bi nam bio dodatni podstrek. Ako ponovimo istu ili sličnu igru kao iz prvog meča, vjerujem da ćemo ovoga puta biti nagrađeni rezultatom.

Pitao sam sudiju zašto je pokvario utakmicu

Radislav Dragićević se nakon meča zadržao u razgovoru sa sudijom, tema je bila malo je reći čudan penal iz 47. minuta, koji je Slasku širom otvorio vrata naredne runde.

- Pitao sam ga zašto je morao da onakvim penalom pokvari utakmicu. Odgovorio mi je da je sve čisto, da je dobro vidio i da je siguran u svoju odluku. A ja ne znam šta je svirao čak ni kada smo pogledao snimak - kazao je Dragićević.

Budućnost u utorak ni sa sudijama nije imala sreće.

( Danilo Mitrović )