MANS: Radoje Žugić je imao lične interese da se spasi Prva banka

Prema podacima Komisije za sprečavanje konflikta interesa, Radoje Žugić nije imao zvaničnih sredstava kojima bi mogao da finansira kupovinu placa u Krašićima

134 pregleda11 komentar(a)
Radoje Žugić, Foto: Boris Pejović
11.07.2012. 12:43h

Podaci do kojih je došao MANS istražujući slučaj "Prva Banka" pokazuju da je aktuelni guverner Centralne Banke, Radoje Žugić imao i veoma ličnih interesa da se Prva Banka sačuva od propasti saopšteno je iz te organizacije. "Radoje Žugić ima bliske poslovne veze sa jednom od podgoričkih kompanija koja u svom vlasništvu ima akcije u Prvoj banci, ali u kojoj je podigla i kredite" kaže se u saopštenju.

Iz MANS-a su saopštili da prema podacima Centralne depozitarne agencije, podgorička kompanija "Stadion" iz Podgorice, vlasnik je oko 1.4% akcija Prve Banke, a njen osnivač i izvršni direktor je, prema podacima Centralnog registra Privrednog suda, Vojin Žugić.

"Kontrola Centralne banke koja je izvršena krajem februara 2010. godine je pokazala da kompanija "Stadion" ima i aktivan kredit kod Prve banke, te da stanje po tom kreditu na dan kontrole iznosi 560.000 eura" kaže se u saopštenju MANS-a.

Iz MANS-a kažu da nema javno dostupnih podataka koliki je ukupan kredit koji je ova kompanija podigla kod Prve banke, kada se to desilo, niti čime je garanovano za taj kredit. Istraživanje mreže novinara OCCRP-a o Prvoj banci je pokazalo da je ova banka kreditirala lica i kompanije bliske vlastima, dominantno se koristeći depozitima državnih institucija i preduzeća.

"Aktuelnog guvernera Radoja Žugića i kompaniju "Stadion" povezuje zajednički građevinski poduhvat na izgradnji turističke vile u Krašićima na samoj obali mora. Naime, Vojin i Radoje Žugić su početkom marta 2008. godine zajednički kupili plac od blizu 200 m2 za sumu od 70.000 eura. Nakon kupovine, u tivatskom katastru kompanija Stadion i Radoje Žugić su uknjiženi kao ravnopravni vlasnici parcele, sa po 50% udjela" stoji u saopštenju.

U saopštenju piše da prema podacima Komisije za sprečavanje konflikta interesa, Radoje Žugić nije imao zvaničnih sredstava kojima bi mogao da finansira ovu kupovinu.

"Prijava za 2008. godinu u kojoj je Radoje Žugić kupio plac u Krašićima ne postoji, dok u prijavi za prethodnu godinu nema sredstava koje bi Žugić mogao odvojiti za učešće u projektu sa kompanijom Stadion. Postavlja se pitanje odakle onda Žugiću 35.000 uura, koliko iznosi polovina cijene, za kupovinu placa u Krašićima. Važno je napomenuti da je upravo u tom periodu Radoje Žugić bio predsjednik odbora direktora Prve banke" stoji u saopštenju koje je potpisao Dejan Milovac.

Prema podacima MANS-a parcela koju su tada Žugići kupili se vodila kao pašnjak, da bi odlukom Vlade Crne Gore iz decembra 2009. godine na čijem čelu je bio Milo Đukanović, to zemljište bilo planski predefinisano kao veoma vrijedno građevinsko zemljište za izgradnju turističkih objekata uz samo liniju mora.

"Ovo je urađeno uprkos činjenici da na kompletnoj parceli i dalje postoji teret "morsko dobro" te činjenice da je Crna Gora potpisnica Barselonske deklaracije koja između ostalog propisuju posebni režim zaštite obale od gradnje i to u pojasu od 100 metara od obale. Sada već sagrađeni objekat se nalazi na svega par metara od obale" kažu iz MANS-a.

MANS tvrdi da se svega navedenog može nesporno zaključti da je Radoje Žugić i kao član Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, i danas kao governer i poslovni partner jednog od akcionara banke, imao i dalje ima veoma konkretan lični interes da se Prva banka sačuva od propadanja, jer je od toga, između ostalog zavisio i zajdnički projekat u Krašićima.

"Ovim se takođe između ostalog i potvrđuju navodi iz krivične prijave koju je MANS već dostavio specijalnom državnom tužiocu za organizovani kriminal i korupciju povodom slučaja "Prva banka", da Radoje Žugić nije štitio javni interes već prvenstveno privatni interes porodice Đukanović kao većinskih vlasnika banke, ali i interese pojedinih akcionara sa kojima dijeli zajedničke proifitne poslove" zaključuje se u sapoštenju Mreže za afirmaciju nevladinog sektora.