Dijana Vučinić: Crnogorska arhitektonska praksa je u totalnom marku

Ljetnja škola arhitekture Kotor APSS i Crnogorski dani Orisa, biće održani u okviru ovogodišnjeg Kotor Arta od četvrtog do 14. avgusta. Kotor APSS je prva i jedinstvena ljetnja škola u Crnoj Gori, i prema riječima direktorice projekta, Dijane Vučinić, uključuje značajna imena i veliku produkciju i organizaciju.

Među predavačima i mentorima u okviru same škole biće Idis Turao iz Hrvatske, Tadej Glažar iz Slovenije, Stefan Meder iz Švajcarske, Brano Gregović iz Crne Gore, Andrija Rusan iz Hrvatske, Sadar + Vuga i drugi. Polaznici Ljetnje škole biće iz regiona i Evrope, ukupno 25 studenata.

Pored glavnog programa manifestacije svake noći održavaće se i predavanja sa gostujućim predavačima, uglavnom iz Crne Gore koji se neće baviti isključivo arhitektonskim temama već i društvenim promjenama, kulturom uopšte, istorijom.

Koliko je u arhitekturi značajno vaninstitucionalno i neformalno obrazovanje?

Obrazovanje u arhitekturi i obrazovanje uopšte kao i istraživački rad su uvijek bili predmet mog interesovanja, moja inspiracija, pasija, ponekad i slabost, rekla bih. Iz godine u godinu obilazim ljetnje škole i radionice i vjerujem da je baš u ovom trenutku kod mene sazrela misao o školi kakvu ja želim da formiram, njen koncept, ciljevi i program. Koncept Kotor Art/ Kotor APSSa razvili smo u okviru jednog jako kvalitetnog i raznovrsnog tima koji ovu ideju razvija otprilike godinu dana već.

Ono što sam svakako željela pokazati kroz APSS, prije svega mlađim kolegama i crnogorskim studentima, je da je vaninstitucionalno i neformalno obrazovanje podjednako važno i da može, što je važnije, pružiti saznanja, inspiraciju i satisfakciju kakvu rijetko nalazimo na fakultetima - kod nas barem. Raznovrsnost predavača, učesnika, njihovih iskustava, znanja, navika, percepcija je velika vrijednost ovakvih porjekata.

Poenta je, ne učiti o arhitekturi koliko naučiti, svakog puta iznova, da obzerviramo drugačije, gledamo šire, razumijemo bolje....

Škole i radionice arhitekture prisutne su širom svijeta. Koliko je ta praksa kvalitetno uspostavljena kod nas?

To je istina. Ljetnje škole arhitekture i radionice su jako prisutne, ne samo u obrazovanju već kao jedno od jako efikasnih sredstava kod planiranja, analize i istraživanja u urbanizmu i arhitekturi. Bilo je i kod nas radionica, zanimljivih tema i diskusija ali nijesam sigurna koliko to ima odjeka u široj javnosti i praksi.

Ja bih voljela da vidim da institucije - opštine, javne ustanove, kao i privatne kompanije da koriste ovakve forme. One bi trebalo da prethode javnim konkursima, projektima, planovima. Trebalo bi da usmjere proces projektovanja i planiranja, da služe kao "think-tank".

Polaznici Ljetnje škole stvaraće u kotorskom starom zatvoru (na Pjaci od zatvora), gdje će 13. avgusta biti prezentovani njihovi radovi. Kako ste se odlučili za ovakav ambijent?

Zatvor sam prvi put detaljno osmotrila na predstavi "Njegoš vatre" prije dvije godine i odmah sam znala što bih tamo radila. Mislim da se malo ko trudio da uđe u neki zatvor koliko mi. Trenutno je u nekom procesu blage adaptacije.

Aktiviramo struju, vodu i kanalizaciju – neke ćelije će biti adaptirane i za spavanje i imamo već zainteresovanih "zatvorenika". Ostali prostori biće adaptirani za rad studenata i profesora, za izlaganje radova. Sve to ćete moći da vidite 13. avgusta na manifestaciji "Open prison night" kada će biti predstavljeni studentski radovi i sumirani reultati prvog Kotor APSSa.

Napomenuću da se nijesmo usudili "prekrečiti" istoriju koju smo zatekli tamo, već će naša privremena intervencija naći način da se uklopi u ovaj prostor. Još jedan jako važan segment je dokumentovanje cijele priče, od zatvorskih ispovijesti i istorije do APSSa, arhitekture, učesnika... Zazidani otvori, grafiti, imena, priče ispisane po zidovima zatvora koje smo zatekli su fascinantni. Mr Sanja Jovanović, producent, inače direktor produkcije Kotor art/ Kotor APSSa radi na autorskom projektu dokumentarnog filma koji će povezati našu i "njihovu" priču.

U okviru Kotor APSSa imaćemo Crnogorske dane Orisa. Kako su ljudi iz Orisa ušli u Vašu priču?

Oris je zastupljen u svim segmentima Kotor Art/Kotor APSSa. Oni su takođe učestvovali u odabiru mentora za ljetnju školu, a upravo dovršavamo i listu predavača za Crnogorske dane Orisa. Njihovo iskustvo, znanje i naravno konekcije su neprocjenjivi kod ovakvih projekata.

Saradnja je nekako krenula upravo u Zumthorovim Termama u Valsu kad sam ljudima iz Orisa objasnila da krećem u ovaj projekat i pozvala ih da radimo zajedno. Da nijesu oni tada ušli u cijelu priču, bila bi neka malo drugačija regionalna postavka, ali ja sam jako srećna što je ovako ispalo.

Kada su Andrija i Jasminka Rusan (vlasnici Orisa) došli u Crnu Goru (a nije im prvi put) i vidjeli zatvor, Kotor, Njeguše i Cetinje, sve je počelo intenzivnije da se razvija. To je prilično dobra formula, dovedite ljude, pokažite im onu najbolju Crnu Goru i neće joj odoljeti. U narednih nekoliko mjeseci smo razvili projekat u okviru Kotor Arta i uz veliku podršku Ministarstva kulture.

Pored predstavljanja radova polaznika Ljetnje škole publika će uživati u još jednoj izložbi?

"Continuity of Modernity" Fragmenti hrvatske arhitekture od modernizma do 2010. To je izložba koja je obišla Evropu: Amsterdam, Madrid, Beč, Barselona, Skoplje, Novi Sad...Autori izložbe su: Adolf Stiler, Vera Grimer, Tadej Glažar, Maroje Mrduljaš, Andrija Rusan.

Izložba je jako kvalitetno urađena i obuhvata veliki broj radova. Mislim da je sjajan uvod u još jednu sličnu izložbu koju pripremamo za crnogorsku publiku u toku jeseni, a obuhvata Modernu arhitekturu na prostorima bivše Jugoslavije.

Samo gomila nekretnina

Biti arhitekta danas u Crnoj Gori znači?

I nije baš najzahvalnije. Ali biti arhitekta uopšte je jedno od najširih i najkreativnijih zanimanja. U opisu našeg posla je rješavanje problema, svaka stavka, svaka ideja u procesu projektovanja je rješenje određenog problema. S tim na umu, mislim da je trenutak da riješimo probleme u crnogorskoj arhitektonskoj praksi i zaštitmo profesiju kojom se bavimo. Naravno, tu treba dosta napora u ovom trenutku.

Ono što ja često čujem od kolega koji, evo već dosta često, dolaze iz Hrvatske i Slovenije je da kod njih nije ni malo bolja situacija nego kod nas. Urbanizacija, neplanirana gradnja, korupcija, sve je to više previše puta rečeno... Naravno, gledano odavde, sve što je zapadno je upravo zapadno... Nekad je tu malo više promocije nego suštine, ali činjenica je da je arhitektura na jednom neuporedivo boljem mjestu u Hrvatskoj i Sloveniji nego u Crnoj Gori.

Osim nekoliko vrijednih izuzetaka, čini se da mi ni nemamo arhitekturu novijeg doba, mi imamo samo gomilu nekretnina! Ono što je jako značajno za „njih“, a ispostavilo se kobno za nas, je uticaj strukovnih udruženja, komore, organizacija, glasila... Ne znam je li uopšte vrijedno pomena da kod nas nijedno arhitektonsko strukovno udruženje nema ni oglasnu tablu, ni adresu, o vebsajtu da ne govorimo. Crnogorska arhitektonska praksa je u totalnom marku.

( Jelena Pavićević - Tatar )