Njemački ekonomisti kritikovali nove mjere EU

... poreski obveznici, penzioneri i štediše u za sada solidnim zemljama Evrope ne smiju postati odgovorni za podržavanje dugova

Lideri EU su se u Briselu prošle nedjelje saglasili da Evropski fond za pomoć ubuduće novac ubacuje direktno u banke, bez posredovanja vlada, i da se, kada se taj mehanizam uspostavi, uvede nezavisni evropski nadzornik za banke. To zajedno znači da dužnički teret banaka ne bi više opterećivao ionako prezadužene vlade.

Lideri su se u principu složili i o tome da dopuste da Evropski fond za pomoć kupuje državne obveznice da bi se time snizili troškovi pozajmljivanja onih zemalja koje rade u skladu sa ekonomskim preporukama EU. To znači da zemlje koje, poput Italije, spovode privredne reforme, ali je kamata na njihove dugove i dalje visoka, ne bi više morale da uvode radikalne mjere štednje kakve su u Grčkoj.

U otvorenom pismu objavljenom u listu "Frankfurter algemajne cajtung" (Frankfurter Allgemeine Zeitung), grupa od 160 ekonomista je napisala da je kancelarka Angela Merkel bila primorana da donese "pogrešne" odluke tokom skupa. Ekonomisti kažu da "sa velikom zabrinutošću vide korak ka bankarskoj zajednici koji znači kolektivnu odgovornost za dugove banaka u eurosistemu".

"Dugovi banaka su skoro tri puta veći od državnih dugova... poreski obveznici, penzioneri i štediše u za sada solidnim zemljama Evrope ne smiju postati odgovorni za podržavanje tih dugova, posebno jer su u finansiranju inflatorno naduvanih privreda južnih zemalja predvidljivi gigantski gubici", pišu oni.

Među tim ekonomistima je Hans-Verner Zin (Hans-Werner Sinn), šef uglednog instituta "Ifo" i glasni kritičar spasilačke politike evropskih lidera. On i drugi ekonomisti tvrde da se "bankama mora dozvoliti da propadnu", a da to plate povjerioci koji su svjesno rizikovali.

Merkel je odbacila kritiku. "Prije svega, radi se o boljem nadzoru banaka, a može se reći samo da je to hitno potrebno", rekla je ona novinarima.

Ona je pomenula španske banke - za koje vlada te zemlje traži kreditnu pomoć do 100 milijardi eura pošto su teško pogođene raspadom naduvanog tržišta nekretnina, kao primjer šta znači nepostojanje nadzora. Postoji nada da međunarodni, nezavisan nazdor ne bi bio sklon da podlegne interesima neke zemlje ili vlade.

( Beta )