Evropska centralna banka smanjila kamatnu stopu

Smanjenje referentne stope za refinansiranje bi moglo da znači jeftinije kredite za banke, preduzeća i građane

Dok svjetske finansijske vlasti pokušavaju da zaustave usporavanje privrednog rasta, kamatnu stopu je prethodno smanjila Centralna banka Kine, a Banka Engleske je uvela stimulativne mjere.

Berze su na te vijesti nakratko živnule, uglavnom jer kineski rez nije bio očekivan. Ali dobit nije potrajala jer su investitori zabrinuti zbog obima usporavanja privrede svijeta. Njemački indeks DAKS je porastao za 0,4 odsto, a "Dau fjučers" (Dow futures) nije ni reagovao.

Lideri EU su se prošle nedjelje dogovorili o novim potezima za jačanje povjerenja tržišta u njihovom zajedničkom bloku. Složili su se da uvedu zajedničkog bankarskog supervizora da spriječi da pružanje pomoći banakama pogoša položaj ionako problematičnih država, a olakšali problematičnim zemljama da dobiju finansijsku pomoć.

Ti koraci su ove nedjelje pomogli smirenje finansijskog tržišta koje je očekivalo da ECB pomogne smanjenjem kamatne stope što je ona danas i učinila.

Smanjenje referentne stope za refinansiranje bi moglo da znači jeftinije kredite za banke, preduzeća i građane.

ECB je na nulu smanjila kamatnu stopu na kratkoročne uloge - ono što naplaćuje bankama za deponovanje novca kod nje

Ta, referentna stopa je ono što banke plaćaju ECB za kredite, te to utiče na mnoge cijene. U teoriji jeftino zaduživanje olakšava preduzećima i građanima da odluče da troše novac, ali neki ekonomisti kažu da to može imati mali efekat jer su kamatne stope ionako već veoma niske.

ECB je na nulu smanjila kamatnu stopu na kratkoročne uloge - ono što naplaćuje bankama za deponovanje novca kod nje. Smanjenje te kamate ukida njen ionako mali prihod od toga, ali povećava podsticaj bankama da pozajmljuju novac jedne drugima ili firmama, a ne da ga drže u ECB.

Međutim, smanjenje te kamate na nulu ne otklanja razlog zbog kojeg banke često nevoljno pozajmljuju novac jedna drugoj - strahovanje da druge banke postanu nesolventne i ne vrate novac.

Kreditna aktivnost je i dalje slaba jer preduzeća ne traže kredite pošto je ekonomije usporila, i jer strahuju od novih nevolja eurozone

"Današnje odluke ECB o smanjenju kamatnih stopa ne mijenjaju sumornu ekonomsku prognozu", rekla je Dženifer Mekion (Jennifer McKeown), analitičarka u firmi "Kapital ekonomiks" (Capital Economics).

Kreditna aktivnost je i dalje slaba jer preduzeća ne traže kredite pošto je ekonomije usporila, i jer strahuju od novih nevolja eurozone. Postoji i zabrinutost da bi Grčka mogla bankrotirati i napustiti euro što bi izazivalo veće potrese, ili da će Španiji i Italiji biti potrebna tolika finansijska pomoć, da bi icrpile resurse donatorskih zemalja.

Banka Engleske je danas odlučila da od komercijalnih banaka kupi državne obveznice za još 50 milijardi funti što će povećati priliv novca u ekonomiju Velike Britanije. Nada je da će banke taj dodatni novac pozajmiti firmama i građanima.

Kamate spustila i Kineska centralna banka

Kineska centralna banka je danas kamatne stope smanjila po drugi put za mjesec dana da bi podržala domaću privredu, drugu po veličini u svijetu. Kamata na kredite s rokom otplate od jedne godine je smanjena za 0,31 procentnih poena, na 6 procenata. Ta odluka stupa na snagu u petak. Kineske vlasti su od marta predstavile niz stimulativnih mjera jer se rast privrede usporio, i u prvom kvartalu gotovo opao na trogodišnji minimum od 8,1 odsto.

U SAD ekonomski pokazatelji su slabi što je podstaklo spekulacije da i Federalne rezerve SAD moraju da učine više da bi američka ekonomija rasla. Neki smatraju da Federalne rezerve mogu izvesti i treću kupovinu obveznica da bi povećale ponudu novca privredi - takozvano kvantitativno popuštanje.

Federalne rezerve su 17. juna donele ograničene mjere, proširivši svoju takozvanu "Operaciju tvist" (Operation Twist) tokom koje prodaju kratkoročne obveznice, a kupuju dugoročne da bi time izazvale pad kamate na dugoročne obveznice. FED to idući put razmatra 1. avgusta.

Veći pad proizvodnje u eurozoni će zaduženim zemljama otežati i otplate dug koji dospijeva i da ubijede kupce obveznica da im pozajmljuju novac

Očekuje se da privredna aktivnostu 17 zemalja koje koriste euro opadne relativno blago - za 0,3 odsto, predviđala je EU. Međutim, najnoviji podaci ukazuju da bi pad mogao biti veći. Poslovni optimizam opada i u Njemačkoj, najvećoj i najjačoj privredi Evrope.

Veći pad proizvodnje u eurozoni će zaduženim zemljama otežati i otplate dug koji dospijeva i da ubijede kupce obveznica da im pozajmljuju novac.

Dugovi rastu u odnosu na veličinu privrede kada se proizvodnja smanjuje, dok rast proizvodnje smanjuje relativnu veličinu duga i povećava poreske prihode koje država može da upotrebi da vraća dugove.

Već dvogodišnja kriza eurozone donijela je potrebu Grčke, Irske i Portugalije za finanijskom poomoći drugih zemalja eurozone i Međunarodnog monetarnog fonda, da bi plaćale dugove i pokrivali budžetski deficit. Španija je zatražila do 100 milijardi eura u zajmovima za spašavanje svojih banaka.

Tržište se oporavilo poslije prošlonedjeljnog samita evropskih lidera koji su preduzeli nekoliko koraka da bi ojačala zajednička valuta euro i da bi se riješila kriza prevelikog državnog duga nekih od zemalja.

Oni su zaduženim zemljama olakšali dobijanje kredita za pomoć i olakšali način na koji Evropski fond za pomoć kupuje obveznice tih zemalja na otvorenom tržištu, što je jedan od načina smanjenja troškova pozajmljivanja. Takođe su se složili da izgrade zajedničkog bankarskog regulatora koji bi, mimo vlada, preuzeo finansijski rizik za spašavanje banaka.

( Beta )