Na poslu: Obavljanje više stvari odjednom

Sve veći obim posla je uslovio potrebu da budemo brži i efikasniji, a to nas tjera da radimo više stvari odjednom. Naziv za tu pojavu je multitasking. Kažu da je Julije Cezar bio prvi koji je obavljao više zadataka istovremeno, da je uspijevao diktirati jednu stvar i pisati drugu, pa čak i da je čitao nešto treće.

Multitasking je zaživio 1900-ih godina, kada je urađeno istraživanje radne efikasnosti i tom prilikom je donijet zaključak da su radnici produktivniji radeći više stvari odjednom. Međutim, praksa je pokazala kako je multitasking dobar samo u slučaju obavljanja rutinskih radnji koje ne zahtijevaju izrazitu koncentraciju i pažnju.

Najprioritetnije stavite na vrh, koncentrišite se i završite ga najbolje što možete

Ukoliko poznajete princip funkcionisanja mozga jasno Vam je da je nemoguće obavljati, istovremeno, dva zadatka jednako koncentrisano.

Iskustvo je pokazalo da se multitaskingom mogu postići izuzetni rezultati u pogledu povećanja produktivnosti, ali treba znati da uspjeh primjene multitaskinga zavisi od individualnih mogućnosti pojedinaca koji ga praktikuju, kao i od vrste, odnosno složenosti zadataka koji se rade. Da bi multitasking bio uspješan, potrebno je da se kombinuju poslovi koje je moguće uklopiti u određeni vremenski okvir.

Takođe, poželjno je kombinovati kreativne poslove sa onima koji su rutinski. Postoje dokazi da čovjek ako radi dvije, tri ili pet kompleksnih stvari odjednom, ne samo da neće biti produktivan, već postoji šansa da bude i kontraproduktivan.

U prilog našim tvrdnjama ide i istraživanje Američke psihološke asocijacije, da multitasking ne daje željeni efekt niti je efikasan.

Naime, kada se često prebacujemo sa zadatka na zadatak nismo dovoljno koncentrisani na jednu stvar, niti su ti prelazi brzi, jer je potrebno određeno vrijeme da se mozak prebaci s jednog toka svijesti u drugi.

Ukoliko poznajete princip funkcionisanja mozga jasno Vam je da je nemoguće obavljati, istovremeno, dva zadatka jednako koncentrisano

Pitate se šta raditi u tom slučaju? Odvojite malo vremena i analizirajte vašu “to-do” listu. Neke stvari su možda hitne, ali ne jako važne, neki zadaci su izuzetno teški, neki ne bi tu ni trebalo da se nalaze - precrtajte ih.

Najprioritetnije stavite na vrh, koncentrišite se i završite ga najbolje što možete. Zadatke izvršavajte po redu, ne preskačite ništa. Obavljanje jednostavnih zadataka koji se nalaze u donjem dijelu vašeg spiska je lako, ali ono neće umanjiti nervozu oko velikih stvari.

Ne dopustite da vam dan za danom prolazi u telefoniranju i razmjeni e-mailova, poistovjećujući to sa efikasnim radom. I što je još važnije, svoju “to-do” listu obaveza svakodnevno ažurirajte i držite je pred očima.

Autorka je diplomirani psiholog-master

( Dragica Rajković )