U Crnoj Gori se 29 firmi može nazvati velikim

U Crnoj Gori postoji 29 preduzeća koji se mogu nazvati velikim kompanijama, na osnovu kriterijuma i izvještaja objavljenim na sajtu Poreske uprave za 2017. godinu.

Da bi bile velike moraju da zadovoljavaju dva od tri predviđena uslova, a to su da imaju više od 250 radnika, da je njihov promet preko 50 miliona eura, a aktiva (stalna imovina i obrtna sredstva) veća od 43 miliona.

Većina kompanija sa ove liste bavi se trgovinom, građevinarstvom, telekomunikacijama, turizmom ili su dio velikih državnih sistema, dok je veoma malo onih koje se bave proizvodnjom. Još desetak kompanija nalazi se vrlo blizu ispunjavanja ovih uslova.

Glavni graditelj dionice autoputa Smokovac - Mateševo China Road & Bridge Corporation (CRBS) prijavila je za prošlu godinu prihod od 304,9 miliona eura ali i rashod od 306,5 miliona. Kompanija je imala neto gubitak od 1,6 miliona eura, što je značajno manje nego u 2016. godini kada je bio deset miliona eura. Prosječan broj zaposlenih u ovoj kompaniji u prošloj godini bio je 1.610 radnika. U ovoj centralnoj kompaniji za gradnju dionice autoputa većina radnika su kineski državljani. Njena aktiva je 253 miliona eura.

Elektroprivreda Crne Gore imala je prošle godine prihod od 276,1 milion eura i rashod od 276,9 miliona eura. I ova kompanija je prikazala gubitak od 800 hiljada eura, godinu ranije profit je iznosio 18 miliona eura. Prosječan broj zaposlenih bio je 941, a ukupna aktiva je milijardu i 172 miliona eura.

Trgovački lanac Voli imao je prošle godine prihod od 209 miliona eura i rashod od 204 miliona eura. Neto dobit je 4,2 miliona eura. Ukupna aktiva kompanije je 136 miliona eura. U odnosu na godinu ranije, broj radnika je povećan za 175, prihod za osam miliona, a profit za 800 hiljada.

Jugopetrol je prošle godine imao prihod od 136 miliona i rashod od 127 miliona. Neto dobit prikazana je od 7,6 miliona ili 2,6 miliona više nego u 2016. Broj zaposlenih bio je 111 ili 19 manje. Ukupna aktiva je 103,9 miliona eura.

Trgovačka kompanija Hard diskont Laković prihodovala je prošle godine 132 miliona eura, dok je rashod iznosio 128 miliona. Neto profit bio je tri miliona eura. Broj zaposlenih je 840 ili 162 više nego godinu ranije. Aktiva iznosi 52 miliona eura.

Kompanija Merkator CG, u kojoj posluje lanac megamarketa Idea, lani je prihodovala 125 miliona eura, nekih 700 hiljada manje nego godinu ranije. Broj zaposlenih je povećan za 31 na 1.468. Ukupna aktiva iznosi 64 miliona eura.

Uniprom Veselina Pejovića, koji upravlja Kombinatom aluminijuma, nalazi se na spisku velikih kompanija jer ispunjava dva od tri zahtjeva. Prihod mu je lani bio 105 miliona eura ili 38 miliona više nego u 2016. godini. I rashod je, takođe, povećan sa 67 na 105 miliona. Prikazan je neto profit od 781 hiljadu eura, što je za 280 hiljada više. Ukupna aktiva kompanije je 64 miliona eura. Kombinat aluminijuma, od uvođenja stečaja ne podnosi izvještaje Poreskoj upravi, tako da podaci nijesu mogli da se uporede i da se utvrdi da li se Unipromovi podaci odnose i na njegove.

Crnogorski elektrodistributivni sistem (CGES) lani je imao prihod od 94 miliona eura ili za 50 miliona više nego godinu ranije. Rashodi su povećani sa 52 na 87 miliona. Neto profit bio je 6,6 miliona eura, dok je 2016. kompanija imala gubitak od 10,4 miliona eura. Ukupna aktiva je 371 milion.

Bemax, glavni podizvođač na autoputu, u zvaničnom vlasništvu Veselina Kovačevića, imao je prošle godine ukupan prihod od 87 miliona eura, što je za 24 miliona više nego u 2016. Rashodi su povećani sa 45 na 64 miliona. Neto prihod kompanije bio je 20,8 miliona, ili skoro četiri miliona više. Ukupna aktiva kompanije je 135 miliona eura, dok je broj radnika 145.

Crnogorski telekom lani je prihodovao 86 miliona eura ili sedam miliona manje nego prethodne godine. Rashod je smanjen sa 82 na 80 miliona. Neto profit prikazan je na 5,1 milion ili 4,3 miliona manje. Broj radnika je 552, a ukupna aktiva 190 miliona.

Telekomunikaciona kompanija M:tel ima 285 zaposlenih, kao i prihod od 69 miliona ili 13 miliona više nego u 2016. godini. Rashodi su povećani sa 52 na 63 miliona, a neto dobit je porasla sa 3,1 na 5,5 miliona. Aktiva iznosi 218 miliona.

Telenor ima 202 zaposlena, ali sa prihodom od 61 milion i aktivom od 64 miliona ispunjava uslove da bude velika kompanija. Prihod Telenora manji je za šest miliona, a neto dobit je smanjena sa 14,9 na 8,9 miliona. Rashodi su povećani sa 51 na 51,8 miliona.

Domaća trgovina, lanac marketa Aroma, imao je prihod od 71 milion eura ili šest miliona više. Rashod je povećan sa 61 na 69 miliona. Neto dobit je smanjena sa 4,1 na 1,8 miliona. Broj zaposlenih je 799 a aktiva vrijedi 35 miliona.

I Montenegro erlajns je zvanično velika kompanija sa prihodom od 70 miliona, sa 394 radnika i aktivom od 48 miliona. Neto gubitak kompanije u prošloj godini, koja je više puta dobijala državnu pomoć, je 4,6 miliona eura dok je godinu ranije bila 11,4 miliona. Kapital kompanije je zvanično negativan i iznosi minus 40 miliona. Kratkoročne i dugoročne obaveze na kraju 2017. bile su 89 miliona eura.

Državna apotekarska ustanova Montefarm ima 430 zaposlenih i prihod od 59 miliona eura ili četiri miliona više nego lani. Prikazana dobit je 602 hiljada, a aktiva je 18 miliona eura.

Trgovina građevinskim materijalima i opremom Kips lani je imala 55,8 miliona eura prihoda, što je za 5,5 miliona eura više nego u 2016. Neto profit bio je 5,3 miliona eura, za milion i po veći. Ukupna aktiva je 47 miliona, a broj radnika je 446.

Zetagradnja, Blagote Radovića, za „dlaku” je ispunila uslove da bude velika kompanija jer je lani imala prihod od 50,3 miliona ili 300 hiljada iznad minimuma za „cenzus” velikih. Aktiva je 124 miliona, a broj radnika 54. Ova kompanije je lani imala profit od 9,3 miliona eura ili milion više nego lani.

Aerodromi Crne Gore ispunjavaju potrebna dva uslova - imaju 761 radnika i aktivu od 118 miliona. Ukupan prihod lani je bio 34,4 ili tri miliona više, dok je neto profit smanjen sa 4,3 na četiri miliona.

Državna kompanija Plantaže ima 665 radnika i aktivu od 136 miliona eura. Prihod je prošle godine iznosio 32 miliona eura, a neto profit 2,2 miliona.

Budvanska rivijera ima aktivu od 187 miliona i 542 radnika. Prihod je 21 milion, a neto dobit je lani bila duplo veća nego godinu ranije i iznosila dva miliona.

Hotelska grupa Montenegro stars iz Budve ima 661 radnika i aktivu od 98 miliona, dok je lanjski prihod bio 20,6 miliona. Neto profit je 232 hiljade, dok su godinu ranije imali gubitak od 20 miliona.

Velika kompanija je i Pošta Crne Gore sa 884 radnika i aktivom od 45 miliona eura. Prihod je lani bio 16 miliona, a profit 141 hiljadu. Godinu ranije neto dobit bila je 1,1 milion.

Željeznička infrastruktura ima aktivu (nominalnu vrijednost pruge) od 593 miliona eura i 790 zaposlenih. Njen prošlogodišnji prihod bio je 15,5 miliona eura. Gubitak je bio 408 hiljada eura, dok je u 2016. bio 2,1 milion.

Podgorički Vodovod je, i za državni nivo velika kompanija sa 588 zaposlenih i aktivom od 44,5 miliona eura. Njegov prihod je lani bio 14 miliona eura, a dobit 48 hiljada što je značajno manje nego u 2016. kada je iznosila 416 hiljada eura.

Institut „Simo Milošević” iz Igala je sa 710 zaposlenih i aktivom od 65 miliona, velika kompanija. Njegov prihod je lani 10,6 miliona eura, a ostvario je profit od 34 hiljade eura. Bivši Kontejnerski terminali iz Bara, prodati turskoj kompaniji Global Ports, koji se sada zovu Port of Adria imaju 331 radnika i aktivu od 66 miliona. Njihov prihod je lani bio 7,9 miliona, a ostvarili su gubitak od 1,4 miliona.

Na sjeveru tri velike firme, dvije porodice Franca

U sjevernom regionu postoje samo tri kompanije koje ispunjavaju uslove da budu velike, od čega su dvije u vlasništvu biznismena Hilmije France i njegove porodice - Franca marketi i Meso-promet.

Rudnik uglja Pljevlja ima 792 zaposlena i aktivu od 68 miliona, čime ispunjava uslov da bude velika kompanija iako je prihod bio 42 miliona eura.

Neto profit Rudnika lani je bio 5,8 miliona eura ili dva miliona više nego 2016.

Franca marketi iz Bijelog Polja, imali su prihod od 71 miliona, za šest miliona veći nego u 2016. Rashodi su povećani sa 63 na 69 miliona, a dobit sa 850 hiljada na 1.6 miliona. Broj zaposlenih je 610, a aktiva je 14,1 milion.

Kompanija Meso-promet iz BIjelog Polja, koja je nedavno teško stradala u požaru, u 2017. ispunjavala je sva tri uslova da bude velika kompanija. Ima 422 zaposlena, prihod od 55 miliona i aktivu od 43,4 miliona eura.

Za „dlaku” ispod cenzusa Okov, Maestral, Luka Bar i Adriatik Marinas

Okov ima 424 radnika, ali da bi bio veliki nedostaje mu malo veća aktiva ili prihod. Aktiva kompanije je 40,6 miliona eura što je 2,4 miliona ispod cenzusa, dok je prihod 38 miliona.

Za „dlaku” je ispod cenzusa za velike kompanije i hotel i kazino Maestral, čiji je vlasnik Petros Statis. Ima 289 radnika, ali mu nedostaje 1,9 miliona aktive da bi prešao potrebna 43 miliona. Njegov prihod je 12 miliona eura, dok su prikazali gubitak od 4,3 miliona.

Luci Bar nedostaju tri radnika da bi bila velika kompanija jer ih je lani imala 247. Imala je jedan uslov a to je aktiva od 77 miliona. Njen prihod u 2017. bio je 12,3 miliona, a neto dobit 941 hiljadu.

Kompaniji Adriatic Marinas, koja upravlja marinom i nautičkim naseljem Porto Montenegro u Tivtu, nedostaje osam radnika za „prelazak cenzusa”. Ona ispunjava samo uslov o aktivi koja je procjenjena na 173 miliona eura. Prihod kompanije lani je bio 31 miliona eura, a ostvaren je neto gubitak od 5,3 miliona eura.

Željezara i Pivara daleko od nekadašnjih giganata

Bivši gigant nikšićka Željezara, sada Tosčelik, više nije velika kompanija jer ispunjava samo jedan uslov - imala je prošle godine 319 radnika. Nedavno je otpustila još 17 radnika. Njena aktiva je 21 milion, a ukupni prihod 20 miliona.

Fabrika je prošle godine imala gubitak od sedam miliona. Njen kapital je negativan i iznosi minus 33 miliona.

Uslove za velike kompanije ne ispunjava ni nikšićka Pivara Trebjesa, jer ima 235 zaposlenih (26 manje nego godinu ranije), aktivu od 34 miliona a prihod od 29 miliona.

Neto profit lani je bio 3,2 miliona ili tri puta veći nego u 2016.

( Goran Kapor )