I Holanđani čekaju u redu za besplatnu hranu

Teško da je glad koncept koji bi nekog asocirao na jednu od najjačih evropskih ekonomija. Međutim, mjere štednje koje preduzima holandska vlast, počinju da budu bolne u državi naviknutoj na velikodušne benificije.

Holandija se relativno dobro snalazila tokom burne finansijske krize, ali je vlada pala zbog neslaganja oko kresanja budžeta i sve je više pokazatelja ekonomskog pada.

Jedan od njih je porast potrebe za besplatnom hranom.

U Amsterdamu postoji pet banaka hrane, za koje u proteklih nekoliko mjeseci vlada interesovanje bez presedana.

„Ovdje svake nedjelje imamo oko 1.300 domaćinstava,“ izjavio je za BBC Pit Dipen, portparol Banke hrane Amsterdam.

„Ovdje svake nedjelje imamo oko 1.300 domaćinstava,“ izjavio je za BBC Pit Dipen, portparol Banke hrane Amsterdam

„Trpimo efekte krize. Ovi ljudi ne rade, imaju malo novca a velike dugove. Vlada takođe smanjuje iznos socijalne pomoći, tako da narod dolazi ovdje.“

BBC piše da se više od 60 hiljada ljudi širom Holandije sada oslanja na pomoć banaka hrane.

„Ovo je dobra nedjelja. Ima puno povrća, keksa, voća...Ponekad dođe samo zelena salata,“ kaže Petra, koja u banku hrane dolazi već tri godine.

Dok pakuje namirnice u pohabane cegere, kaže da joj nedjeljna pomoć od 50 eura nije dovoljna da prehrani porodicu. Dodaje da bi bez banke hrane bila primorana da krade.

„U Holandiji je puno siromaštva, ali je skriveno, niko ne zna za to.“

Kuva da bi preživjela

Ekonomija je trenutno u recesiji a stopa nezaposlenosti je dostigla 6 odsto, najviši nivo u posljednjih šest godina. Iznos neto zarada opao je četvrtu godinu zaredom.

„Stvarno je teško preživjeti“, izjavila je za Rojters 32-godišnja Deniz Dulsis, dječji psiholog, koja je ostala bez posla kada je vlada smanjila troškove za specijalno obrazovanje.

„Štedim na hrani. Ne izlazim. Odmori? Bilo nekad.“

Kaže da je primorana da kuva da bi preživjela jer ne može naći 'normalan' posao.

„Štedim na hrani. Ne izlazim. Odmori? Bilo nekad.“

Ona vodi mali ketering biznis i uključila se u program kuvanja za susjede, „Tweetje Mee“ (Sto za dvoje).

Za šemu „Tweetje Mee“, zamišljenu da pomogne ljudima da uštede vrijeme i novac – porcija hrane košta između 2,50 i 6 eura – prijavilo se više od hiljadu članova.

„Jedva uspijevam da platim kiriju jer je visoka. Ljudi su uplašeni zbog krize,“ kaže Deniz.

Jedno od osam domaćinstva u Holandiji jedva sastavlja kraj s krajem, prema statističkim podacima, u poređenju sa šest od deset u Grčkoj, navodi Rojters.

Lakše podnose krizu jer su štedljivi

„Ja sam samohrana majka svoje djece, tako da je ideja o programu dijeljenja hrane nastala iz moje lične situacije,“ rekla je Rojtersu Manet Zelenberg, osnivač.

„Nije mi problem da pripremim šest porcija špageta kada kuvam za svoju porodicu. Zašto da ne prodam preostala tri obroka?“

Zelenberg je kao dijete naučila da ne baca hranu. Majka joj je pričala kako se gladovalo tokom Drugog svjetskog rata i da su mnogi preživljavali jedući korijenje tulipana, kore od krompira i lišće.

U „Basis baru“ u Amsterdamu, gosti mogu donijeti svoju hranu i zagrijati je u mikrotalasnoj kako bi uživali u druženju a da ne moraju ići u skupe restorane.

Rojters piše da su Holanđani poznati kao štedljivi, da nose svoju hranu kada idu na odmor kako ne bi trošili novac u inostranstvu. Stoga nije iznenađenje to što u trenutnoj nevolji vješto ekonomišu.

Peta po veličini ekonomija eurozone, dugo je smatrana članicom „jezgra“ tog bloka, kao raj stabilnosti tokom dužničke krize a njeni zvaničnici su kritikovali države koje se muče da dovedu budžet u red, poput Grčke.

Produbljava se politička kriza

Najveće holandske opozicione stranke juče su odbile da podrže mjere štednje neophodne za ispunjenje ciljeva nakon pada vlade, produbljujući krizu u državi pred kojom je vjerovatni dug period neizvjesnosti do izbora.

Premijer Mark Rut, čija je manjinska vlada desnog centrapala u ponedjeljak, sada mora tražiti pomoć od malih stranaka da bi pokušao da kroz parlament progura plan o kresanju budžeta u iznosu od 14 do 16 milijardi eura.

Nivo državnog duga je porastao na 65,2 odsto BDP-a krajem 2011, sa 62,9 odsto 2010.

Činjenica da se Holandija muči da ispuni ciljeve EU naglašava ozbiljnost problema eurozone a investitori spremno čekaju bilo kakav znak pogoršanja krize.

Očekuje se da javni deficit dostigne 4,6 odsto BDP-a 2013. Ako Holanđani ne skrešu potrošnju, rizikuju da prekrše budžetna pravila EU i izgube vrhunski kreditini status AAA.

Nivo državnog duga je porastao na 65,2 odsto BDP-a krajem 2011, sa 62,9 odsto 2010.

Rojters navodi da je nezaposlenost i dalje niska prema evropskim standardima, dijelom zato što veliki broj Holanđana radi honorarno.

Galerija

( Angelina Šofranac )