MMF obezbijedio još 430 milijardi dolara za krizni fond
Evropska kriza je bila glavni povod za jačanje fonda, iako zvaničnici i investitori smatraju da snažniji MMF samo kupuje vrijeme Evropskoj uniji da preduzme dodatne bolne ekonomske reforme
Vodeće svjetske privrede obećale su 430 milijardi dolara novih sredstava za Međunarodni monetarni fond (MMF), čime će njegov kapacitet biti više nego udvostručen, u pokušaju da globalna ekonomija bila zaštićena od dužničke krize u eurozoni.
Cifra od bilion dolara obuhvata postojeća i nova sredstva fonda, kao i već obećane zajmove.Obećani doprinos Grupe 20 (G20) najrazvijenijih zemalja i onih u ubrzanom razvoju, ima za cilj da osigura da MMF može odlučno da reaguje u slučaju da se dužnički problemi, koji su zahvatili tri države eurozone, prošire i zaprijete krhkoj globalnoj ekonomiji, prenijela je novinska agencija Rojters.
"Ovo je veoma važno, neophodno, i predstavlja izraz kolektivne odluke. S obzirom na povećanje (sredstava) koje smo obezbijedili, sada imamo preko bilion dolara, tako da sam pomalo hipnotisana sumom", poručila je direktorka MMF Kristin Lagard.
Cifra od bilion dolara obuhvata postojeća i nova sredstva fonda, kao i već obećane zajmove.
MMF nova sredstva može da upotrijebi za pomoć bilo kojoj zemlji ili regionu kojima ona zatreba
Evropska kriza je bila glavni povod za jačanje fonda, iako zvaničnici i investitori smatraju da snažniji MMF samo kupuje vrijeme Evropskoj uniji da preduzme dodatne bolne ekonomske reforme.
Grčka, Irska i Portugalija već su primile pakete pomoći.
Međutim, investitori su zabrinuti da Italija i Španija, po veličini treća i četvrta privreda u eurozoni, neće uspjeti da smanje svoj dužnički teret dovoljno brzo da umire finansijska tržišta, pa će takođe morati da zatraže spašavanje.
Šef strateškog sektora za određivanje kamatnih stopa pri banci "Kredi agrikol" Dejvid Kibl izjavio je da punjenje kofera MMF-a predstavlja tek početak rješenja krize u eurozoni.
"Iznos od 430 milijardi dolara je sasvim pristojna suma. Pretpostavljam da će obezbijediti još par milijardi, iako će tržišta, bez sumnje, zaključiti da nijedna cifra nije dovoljno velika", ocijenio je Kibl.
Tenzije oko toga da li su evropske zemlje dovoljno posvećene bolnoj budžetskoj štednji i da li su zakonodavci EU zavukli ruke dovoljno duboko u džepove nadvijale su se nad sastankom G20 na temu finansijskih sredstava.
Direktorka Lagard je u više navrata ponovila da su fiskalne, finansijske i monetarne mjere koje evropske zemlje preduzimaju "dovoljne", međutim, šef upravnog odbora MMF i ministar finansija Singapura Tarman Šanmugaratnam bio je oprezniji.
"Da li je Evropa učinila dovoljno da izgradi svoj zaštitni zid, zavisi od reformi. Ukoliko reforme izgube kredibilitet, ako posustanu, onda, iskreno, taj zid nije dovoljan. Tako da sve zavisi od posvećenosti reformama", ukazao je Šanmugaratnam.
Fond tradicionalno pruža pomoć zemljama u brzom usponu koje se nalaze u problemima, ali dužnička kriza u eurozoni u središte je stavila velike industrijalizovane privrede.
Rastuće ekonomske sile, koje žele veću glasačku moć u MMF, navele su da će doprineti jačanju fonda.
Centralna banka Narodne Republike Kine, zemlje koja ima preko tri biliona dolara deviznih rezervi, najveće u svijetu, saopštila je da će učestvovati u povećanju sredstava, ali nije iznijela detalje o obimu doprinosa kriznom fondu.
Doprinos fondu nisu obećale sve članice G20
Sjedinjene Američke Države, vodeća nacionalna ekonomija u svijetu, poručile su da su već učinile dovoljno obezbijedivši dolarsku likvidnost za evropske banke.
Kanada je ocijenila da Evropa treba više da doprinese jačanju finansijskog zida, mada nije u potpunosti odbacila mogućnost da će i ona učestvovati u Fondu za spašavanje.
Zemlje u ubrzanom razvoju navode da su dobile garancije partnera iz G20 da će, tokom vremena, biti nagrađene većom glasačkom moći u Fondu, tzv. kvotama.
"Uslovili smo davanje novca završavanjem reforme sistema kvota u MMF, tako da rastuće ekonomske sile dobiju veću glasačku moć, što je prihvaćeno", izjavio je ministar finansija Brazila Gvido Mantega poslije sastanka G20.
Iako su zemlje grupacije BRIKS koja, pored Brazila, uključuje Rusiju, Indiju, NR Kinu i Južnu Afriku, pristale da pruže oko 68 milijardi dolara za krizni fond, tačan iznos koji je svaka zemlja obećala nije saopšten.
Eurozona je već obećala 200 milijardi dolara, Japan 60 milijardi, a Britanija, Južna Koreja i Saudijska Arabija po 15 milijardi, dok su ostatak novca dale nordijske i još neke evropske zemlje i Singapur.
Redistribucija glasačke moći u MMF-u
U saopštenju G20 navodi se da će MMF na oktobarskom sastanku izvršiti redistribuciju glasačke moći, što bi bio potez kojim se priznaje da se svjetska ekonomija značajno izmijenila u svijetlu snažnog privrednog rasta novih ekonomskih sila, koje treba da dobiju veće pravo glasa u vodećoj svjetskoj finansijskoj organizaciji.
Jedan američki zvaničnik je, međutim, izjavio da zemlje koje su MMF-u obećale milijarde ne treba da očekuju da će to uticati na tempo reforme glasačkih prava fonda.
Zvaničnik je pozdravio solidarnost tih država sa Evropljanima, ali i naveo da ne postoji dogovor da reforma Fonda bude ubrzana da bi nove privredne sile poput NR Kine povećale svoj uticaj i smanjile dominaciju SAD i EU u upravnom odboru MMF-a.
SAD su jedna od zemalja koje nisu dobile odobrenje zakonodavaca za reformu Fonda.
Pomenuti zvaničnik je naveo da će administracija u Vašingtonu u nekom trenutku predlog reforme MMF-a predati Kongresu SAD-a na razmatranje.
( Beta )