Kako turski mladići dokazuju vojsci da su gej

U Turskoj je služenje vojske obavezno za sve muškarce – a to jedino mogu izbjeći ako su bolesni, hendikepirani ili homoseksualci. Međutim, dokazivanje homoseksualnosti je ponižavajuća procedura.

„Pitali su me kada sam prvi put imao analni odnos, oralni seks, sa kakvim sam se igračkama igrao kao dijete“, počeo je svoju priču za BBC Ahmet, Turčin u 20-im godinama.

Ahmet je rekao vojnim zvaničnicima da je homoseksualac dok su on i ostali regruti obavljali sistematske preglede.

„Pitali su me volim li fudbal, da li oblačim žensku odjeću ili koristim ženske parfeme“, rekao je Ahmet. „Imao sam bradu od nekoliko dana, a i mišićav sam – rekli su mi da ne izgledam kao klasični gej muškarac“.

Zatim su od njega zatražili da dostavi fotografije na kojima je obučen kao žena.

„Odbio sam taj zahtjev“, dodao je „ali sam im predložio nešto drugo, što su prihvatili“. Umjesto toga dao im je fotografije na kojim se ljubi sa drugim muškarcem.

Ahmet se nada da će dobiti „ružičasti sertifikat“, kojim će biti proglašen za homoseksualca, te da neće morati da služi vojsku.

Gej muškarci nijesu dobrodošli u vojsci

Tokom godina, život LGBT populacije je postao vidljiviji u velikim turskim gradovima. Kafići i klubovi sa gej klijentelom koja se ne krije otvaraju se u Istanbulu, a prošlogodišnja parada – jedinstvena u muslimanskom svijetu – bila je najveća ikad održana.

Međutim, iako nema specifičnih zakona protiv homoseksualaca u Turskoj, deklarisani gej muškarci nisu dobrodošli u vojsci.

Gohan, regrutovan krajem 1990-ih, veoma brzo je shvatio da nije pravi izbor za vojsku. „Plašio sam se pištolja“.

Kao homoseksualac takođe se plašio maltretiranja, pa je nakon malo više od nedjelju dana sakupio hrabrost i povjerio komandiru svoje seksualno opredjeljenje.

„Pitali su me imam li kakve fotografije“, priča Gohan. „Imao sam“.

„Lice mora da bude vidljivo“, ispričao je Gohan. „I na fotografijama morate da budete prikazani kao pasivni partner“

Pokazao je fotografije na kojima on i jedan muškarac upražnjavaju seks.

„Lice mora da bude vidljivo“, ispričao je Gohan. „I na fotografijama morate da budete prikazani kao pasivni partner“.

Fotografije su zadovoljile vojne doktore. Gohan je dobio „ružičasti sertifikat” i oslobođen je služenja vojnog roka. Međutim, kaže da je to bilo jedno užasno iskustvo: „Neko ima te fotografije. Mogu ih pokazivati po mom selu, mojim roditeljima i rođacima“.

Odbili zahtjev BBC-a za intervju

Turska vojska je odbila zahtjev BBC za intervju, ali je penzionisani general Armagan Kuloglu pristao da prokomentariše.

„Deklarisani gej muškarci u vojsci bi izazvali disciplinske probleme i bila bi neophodna izgradnja posebnih zgrada, odvojenih spavaonica, tuševa“.

On ističe da homoseksualci koji nisu javno deklarisani mogu služiti vojsku.

„Međutim, kada vam neko dođe i kaže da je gej, onda vojska mora da provjeri je li ta osoba zaista gej ili samo laže kako bi izbjegao obavezno služenje vojnog roka“.

U ružičastom sertifikatu koji je dobio Gohan, njegov slučaj je zaveden kao „psihoseksualni poremećaj“, a pored toga piše „homoseksualnost“.

U ružičastom sertifikatu koji je dobio Gohan, njegov slučaj je zaveden kao „psihoseksualni poremećaj“, a pored toga piše „homoseksualnost"

Vojne bolnice u Turskoj i dalje definišu homoseksualnost kao bolest, pozivajući se na verziju dokumenta Udruženja američkih psihologa iz 1968, podsjetio je BBC.

Ahmet i dalje čeka odluku o svom slučaju. Vojska je odložila donošenje odluke o „ružičastom sertifikatu” za narednu godinu. On misli da su to uradili jer je odbio da se pred njima pojavi u ženskoj odjeći. Ahmet ne zna šta da očekuje kada se ponovo bude pojavio pred njima.

Problemi prilikom zapošljavanja

Pojedini ljudi u Turskoj uz ogorčenost kažu da su homoseksualci u stvari sretni ljudi, jer mogu da izbjegnu služenje vojske – ne moraju da provedu mjesece u barakama ili eventualno učestvuju u borbama protiv kurdskih ekstremista. Međutim, za deklarisane homoseksualce, život je sve osim lak.

Prilikom zapošljavanja, poslodavci u Turskoj nerijetko pitaju kandidate o služenju vojnog roka – a „ružičasti sertifikat” ih može odbiti. Jedan od Gohanovih poslodavaca je saznao da je on homoseksualac. Nakon toga, kako kaže, bio je maltretiran.

Dok bi prolazio, kolege su mu dobacivale pogrdne komentare, drugi su odbijali da pričaju sa njim. „Međutim, nije me sramota. To je njihova sramota“, kaže Gohan.

Galerija

( Miloš Rudović )