Kraj francuskog malera, ili i treća sreća Atletiko Madrida
Marsej nikada nije osvojio ni Ligu Evrope ni Kup UEFA, a dva puta je igrao u finalu, 1999. i 2004. Nije to čak uradio ni bilo koji drugi francuski tim. U vitrinama Atletika stoje dva pehara Lige Evrope, osvojena 2010. i 2012. godine, a kažu da “kolćonerosima” parne godine posebno “leže”
Od specijalnog izvještača Vijesti
Malo koje finale Lige šampiona krasi takav splet okolnosti s kakvim će u večerašnji obračun na stadionu Liona istrčati finalisti drugog po kvalitetu evropskog fudbalskog takmičenja - od 20.45 časova, za pehar Lige Evrope boriće se Olimpik Marsej i Atletiko Madrid.
Francuski klub je nekadašnji prvak Evrope, ekipa koja je 1993. godine protiv Milana zaliječila evropske rane od dvije godine ranije, kada ih je u istom takmičenju u finalu savladala Crvena zvezda poslije jedanaesteraca.
Španski predstavnik nikada nije bio šampion Evrope, a izgubio je čak tri finala, i to sva tri poslije hičkokovskih horor završnica - prvi put u ponovljenom susretu nakon što je finale završeno neriješeno, drugi put na produžetke iako je Atletiko vodio do 93. minuta, a treći put na penale...
Marsej, međutim, nikada nije osvojio ni Ligu Evrope ni Kup UEFA, a dva puta je igrao u finalu, 1999. i 2004. Nije to čak uradio ni bilo koji drugi francuski tim.
U vitrinama Atletika stoje dva pehara Lige Evrope, osvojena 2010. i 2012. godine, a kažu da “kolćonerosima” parne godine posebno “leže”.
Olimpik je ove godine krenuo od kvalifikacija za Ligu Evrope - u 3. krugu izbacio je Ostende, zatim u plej-ofu Domžale, pa je bio drugi u grupi, iza Salcburga, kojeg je kasnije eliminisao u polufinalu. Prethodno je eliminisao Bragu, Atletik Bilbao i Lajpcig.
Atletiko je sezonu počeo očekujući da se konačno popne na vrh Evrope, ali nije prošao grupu sa Čelsijem, Romom i Karabagom, pa je na “crveno-bijeloj” strani Madrida kao smak svijeta dočekano “ateriranje” u Ligu Evrope.
Kada se tome doda da će se utakmica igrati u francuskom gradu u kojem za najvećeg neprijatelja smatraju današnjeg francuskog predstavnika u finalu, onda i ne čudi što u ovih dana vrlo hladnom Lionu, temperatura dostiže fudbalsku tačku usijanja...
A za to je posebno zaslužan francuski novinar koji je trenera Atletika Dijega Simeonea upitao:
- Poznato je da vaš napadač, Francuz Antoan Grizman, posebno voli Olimpik Marsej, može se slobodno reći da navija za njega, pa s obzirom na to, da li mislite da možda neće htjeti da pruži sve od sebe u finalu?
Simeone ga je u nevjerici upitao da ponovi pitanje, nadajući se da ga nije dobro razumio, ali je domaći predstavnik “sedme sile” bio uporan...
A onda je, poslije nešto duže tišine, temperamentni Argentinac, od kojeg se očekivala provala bijesa, samo uz osmjeh rekao:
- Ne.
Salom se prolomio smijeh, a Simeone je na svom primjeru kazao šta očekuje od svojih igrača u finalu:
- Želim da budu smireni. To je najvažnije. Imaju iskustvo stečeno i pobjedam i porazima, a siguran sam da će dati sve od sebe - istakao je popularni Ćolo, koji će finale gledati iz lože zbog kazne Uefe i isključenja u prvom meču polufinala protiv Arsenala.
- U revanšu sa Arsenalom sve je funkcionisalo kako treba i bez mene na klupi. Naravno, žao mi je što neću biti tamo gdje bih volio da budem, ali moj pomoćnik Burgos je toliko vremena sa mnom, da zna kako razmišljam - kazao je Simeone.
Trener Atletika vjerovatno najmanje problema a najviše glavobolje ima sa posljednjom linijom odbrane. Koga god da stavi, čini se da ne može pogriješiti, ali nekoga ipak mora ostaviti na klupi. Dijego Godin, naš Stefan Savić, Hose Marija Himenes i Lukas Ernandes... Neće biti lako Simeoneu...
Neće biti lako ni napadačima Olimpik Marseja, mada su upravo oni najjače oružje Francuza.
- Ljudi žele da uživaju kada dođu na stadion, žele da vide napadački fudbal - kazao je trener Olimpika Rudi Garsija, komentarišući činjenicu da njegove ekipe vole da imaju veći posjed lopte.
Ali, i gotovo u slovo ponovio izjavu kolege iz protivničkog tabora.
- Naša najveća vrijednost je što smo tim. A kada igrate kao tim, nije važno ko daje golove, a ko asistira - zaključio je Garsija.
Njegov tim biće prvi finalista koji dolazi iz zemlje domaćina završnog spektakla Lige Evrope. S obzirom na rivalstvo sa Lionom, možda će to čak biti i hendikep za Garsijinu četu...
Nije Savić jedini...
Stefan Savić je spojio finala Lige šampiona i Lige Evrope, ali ipak nije jedini Crnogorac kojem je to pošlo za rukom. Jučerašnje konferencije za novinare oba tima vodio je Ivan Radović, nekadašnji novinar sportske redakcije “Vijesti”, zatim PR Fudbalskog saveza Crne Gore, a sada “perjanica” Uefe.
Radović je prošle godine istu ulogu obavljao i u finalu Lige šampiona u Kardifu, a Savića je čak nadmašio jer je bio “učesnik” i Superkupa Evrope u Skoplju.
( Aleksandar Vučković )