Samo će pruga ostati državna

Savjet za privatizaciju izabrao je konsultanta koji treba da pripremi teren za privatizaciju i izdavanje pod koncesiju tri dijela crnogorske željeznice: teretni saobraćaj, održavnje pruga i stanične objekte i zemljište.

“Planom restrukturiranja željeznice iz 2007. godine ostalo je da se završi treća faza, odnosno da se iz Željezničke infrastrukture izdvoje dvije kompanije, održavanje željezničke infrastrukture i stanice i zemljište. Savjet za privatizaciju izabrao je konsultanata Egis Internacional koji u naredna tri mjeseca treba da predloži najpovoljniji model izdvajanja dviju novih kompanija iz ŽICG. Nakon toga će se raspisati tender za privatizaciju ili izdavanje pod koncesuiju tih kompanija. Održavanje željezničke infrastrukture išlo bi na višegodišnji ugovor, a stanični objekti i zemiljšte bi se izdali pod koncesiju”, kazala je za “Vijesti” Danijela Đorić, koordinator za poslove željezničkog saobraćaja u Ministarstvu saobraćaja.

Umjesto sadašnje Željezničke infrastrukture, kompanije čiji se kapital procjenjuje na pola milijarde eura, ostaće firma koja će se zvati upravljanje i regulisanje saobraćaja na željezničkoj infrastrukturi.

Rumuni su prvo ponudili nešto preko 1,6 miliona za Montekargo, a za investicije oko četiri i po miliona

“Pruge će svakako ostati u vlasništvu države i upravljanjem saobraćaja na njima i regulacijom bavila bi se ta kompanija ”, kazala je Đorić.

Za isti vremenski period isti konsultant treba da pripremi novi tender za prodaju državnog paketa akcija u Montekargu, odnosno teretnom saobraćaju koji predstavlja jedini tržišno samoodrživi dio crnogorske željeznice.

Vlada u Montekargu ima preko 80 odsto kapitala. Na prošli tender za privatizaciju Montekarga, koji je poništen sredinom prošlog proljeća, prijavio se samo rumunski konrozcijum Grampet- GFR. Rumuni su dostavili dobru ponudu ali su tražili i monopolsku poziciju.

"Istina je da je to jedan od tri najozbiljnija operatera u Evropi, ali njihova ponuda nije mogla biti prihvaćena jer su tražili da se promijeni način izdavanja licenci u ovoj oblasti na način koji ne bi bio u skladu sa evropskom praksom. Tražili su i da na pet godina zakupe sve trase u državi što bi im omogućilo monopolsku poziciju”, rečeno je tada u Ministarstvu saobraćaja.

Rumuni su prvo ponudili nešto preko 1,6 miliona za Montekargo, a za investicije oko četiri i po miliona. Kada je Vlada tu ponudu ocijenila kao neozibljnu Grampet je utrostručio cifre.

Za Montekargo je ponuđeno 4,6 miliona eura i preko 12 miliona za investicije u narednih pet godina. Iako je ponuda u vrednosnom smislu bila više nego prihvatljiva, odbijena je jer Vlada nije željela da dozvoli da se dođe u poziciju da se u narednih pet godina niko drugi osim Grampeta ne može baviti tim poslom, pa čak ni državna kompanija Željeznički prevoz, koja osim prevoza putnika ima i licencu za prevoz roba.

( Miodrag Babović )