Fabris: Neće biti recesije, ali će rast biti usporen

Glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore Nikola Fabris u intervjuu "Vijestima" kazao je da će crnogorska ekonomija u 2012. godini zavisiti od dešavanja u EU, ali da trenutno najrealnije djeluje da Crna Gora neće zapadati u recesiju već će imati usporen rast.

Procjenjuje da su male šanse za novu stranu direktnu investiciju koja bi ublažila posljedice krize, da neće biti teškoća za obezbjeđivanje novca za finansiranje budžetskog deficita...

"Karakteristika 2012. godine je visok stepen neizvjesnosti. Čak i ključne međunarodne insititucije i eminentni ekonomisti daju vrlo različite prognoze, kada su u pitanju dešavanja u EU, koja se kreću od usporavanja ekonomskog rasta pa do “duboke” recesije. Od dešavanja u EU u velikoj mjeri će zavisiti i dešavanja u Crnoj Gori, imajući u vidu da nam je EU važan spoljnotrgovinski partner, važan izvor stranih direktnih investicija (SDI), da većina crnogorskih banaka ima svoje matične banke iz EU, kao i da nije zanemarljiv iznos transfera koji dolazi iz EU.

U ovom trenutku najrealnije djeluje da Crna Gora neće zapasti u recesiju, ali da ćemo imati usporen rast. Stopa inflacije ne bi trebalo da značajnije oscilira od stope inflacije u eurozoni. Budžetski deficit bi trebalo da bude na prihvatljivom nivou, ali ne očekujem da će se značajnije ublažiti problem nelikvidnosti realnog sektora. I naravno, i dalje ćemo koristiti euro kao platežno sredstvo".

Koja su ključna pitanja kojima Vlada treba da se posveti u 2012. godini?

Nakon okončanja krize na globalnom nivou, i kada svjetska ekonomija uđe u fazu oporavka, realno je očekivati novi veliki talas stranih investicija

Ključno je da se sprovede fiskalna konsolidacija i zaustavi tendencija rasta javnog duga. Smatram da je predloženim budžetom dat dobar okvir za to i bitno je da on ne bude “probijen”. U 2012. godini trebalo bi postići i konsenzus o Zakonu o fisklanoj odgovornosti i fiskalnim pravilima, da spriječimo bilo kakvo narušavanje fiskalne stabilnosti i u budućnosti. Uz to bi trebalo razmotriti da li je Briselski sporazum o fiskalnoj politici u EU dobar okvir da se unilateralno primjeni u Crnoj Gori. Crna Gora bi u 2012. godini trebalo da napravi „istorijski korak” započinjanjem pregovora sa EU i bitno je da se za to dobro pripremimo i koncentrišemo sve „raspoložive snage” na taj proces. Važno je i da se nastave strukturne reforme u 2012. godini, naročito kada je u pitanju tržište rada, a potrebno je postepeno podsticati i promjenu modela rasta.

Da li postoje šanse da dođe do neke veće strane investicije, što bi ublažilo efekte krize?

Mislim da su u ovom trenutku male šanse za tako nešto, iako je Crna Gora već godinama lider u grupi evropskih priveda u tranziciji. Odluka o krupnim investicijama se ne donosi preko noći, već se planira duži vremenski period. Recesivni faktori na globalnom nivou smanjuju mogućnosti ostvarenja profita, sa jedne strane, a otežavaju pristup kreditnim linijama (i poskupljuju njihove troškove) sa druge strane. Ipak, nakon okončanja krize na globalnom nivou, i kada svjetska ekonomija uđe u fazu oporavka, realno je očekivati novi veliki talas stranih investicija. Zato u 2012. godini treba odraditi sve pripremne aktivnosti, poput završetka prostornih planova, obezbjeđivanja potrebnih dozvola, započinjanje pregovora...

Opširnije u štampanom izdanju

( Marija Mirjačić )