Florian Biber: Proširenje trenutno nije prioritet EU

Dobar poznavalac balkanskih prilika, profesor Florijan Biber sa Univerziteta u Grazu, analizira odluku Evropskog savjeta o statusu zemalja u regionu koje pretenduju da postanu članice EU, govori o tome koliko proces proširenja opterećuju interni problemi Evropske unije, koliko najavljena ekonomska recesija i previranja u okviru unije mogu uticati na porast euroskeptizicma na Balkanu, te da li EU i na koji način može da djeluje u slučaju poslednjih dešavanja u Mađarskoj.

Crna Gora je nedavno dobila uslovan datum za početak pregovora. O statusu kandidata za Srbiju ponovo će se raspravljati u martu, a BiH je u ovom trenutku na regionalnom začelju, ako govorimo o procesu evropskih integracija. Da li su poruke odaslate nakon sastanka Evropskog savjeta realna slika stanja u državama regiona?

Poruka nije poruka samo o stanju u zemljama regiona već je takođe slika EU unutar nje same i velikog otpora nekih članica prema malo bržem procesu evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana i to je više vezano za ekonomsku krizu unutar Unije. Lideri EU su veoma zabrinuti zbog ekonomske situacije u Grčkoj, Italiji, Španiji. Odluke u vezi sa Crnom Gorom, Srbijom i BiH naravno da su vezane za stanje u regionu, sa nekim krizama i nedovoljno brzim napretkom neke od zemalja ali je nesporna želju EU da se angažuje na planu proširenja.

Da li su se prioriteti pomjerili, da li su sada u fokusu interne nestabilnosti? Mislite li da će se to možda promijeniti?

Ako sada gledate na krizu i konflikt - sa jedne strane nalazi se Velika Britanija, a sa druge Njemačka i Francuska – on je pokazao da glavni izvor energije unutar EU jesu upravo Njemačka i Francuska. Velika Britanija je uvijek bila za proširenje EU ali iz sebičnih motiva, jer nikada nije željela neki visoki stepen integracija i mislila je da je jedini način kojim se to osigurava proširenje Unije. Meni se čini da su te ključne članice, Njemačka i Francuska, sada više fokusirane na spašavanje EU i eura i ali nisam siguran da to znači da su protiv proširenja. To nije prioritet.

Kada već pominjete Francusku i Njemačku, postoje nezvanične informacije da te države imaju svoje zemlje favorite u regionu. Tako se govorilo da Njemačka lobira za Crnu Goru, Francuska za Srbiju.

Mislim da se ove dvije zemlje, iako imaju svoje favorite u regionu, sada više fokusiraju na probleme unutar EU.

Zemlje u regionu su manje više opterećene političkim problemima. Stanje dodatno komplikuje loša ekonomska situacija. Vidimo sada da i EU ima ekonomske probleme.Euroskepticizam je normalan proces ako se to tumači kao proces da se EU vidi više realno nego kroz neke nade. To je često viđeno u prošlosti, mnogi su na EU gledali kao na san gdje se ekonomska situacija automatski poboljšava preko noći. To je mnogo zdraviji pogled na EU iz zemalja regiona ukoliko ne preraste u nešto što je protiv EU. Moramo da budemo realni i da kažemo da, kao što je situacija u Grčkoj, EU ne može da riješi sve probleme unutar sebe same i članstvo nije nešto što će da riješi sve ekonomske i sve demokratske probleme. Ali najvažnija poruka koja se često zaboravlja jeste da članstvo nije kraj procesa. Članstvo je mnogo manje važno od tog procesa koji će promijeniti i ekonomski i politički sistem u zemljama koje se pridruže. Na primjer, uslovi za članstvo Grčke su bili mnogo manji i zato je taj proces bio mnogo slabiji u Grškoj nego u Bugarskoj i Rumuniji. Grčka je na neki način dokaz da je taj proces veoma važan za transformaciju zemlje i ako se to preskoči direktno članstvo ne mora ništa da znači za dobro stanje te zemlje

Pročitajte opširnije

( Radio Slobodna Evropa )