Crnogorske banke da imaju više sluha za privredu

Banke u Crnoj Gori trebalo bi da imaju više sluha za privredu, jer bankarski sistem i realni sektor posluju po principu povezanih sudova, ocijenio je glavni ekonomista Centralne banke (CBCG), Nikola Fabris. On smatra da su kamate visoke i da bi banke trebalo da nađu prostor za njihovo snižavanje. On je kazao i da visoke kamate dodatno povećavaju rizik da kredit ne bude vraćen u roku. „Mislim da bi banke trebalo da imaju malo više sluha za privredu, jer bankarski sistem i realni sektor posluju po principu povezanih sudova, to jest teškoće u jednom se prije ili kasnije odraze i na drugi“, rekao je Fabris.

Visoke kamatne stope reakcija na tražnju za kreditima Prema njegovim riječima, visoke kamatne stope su bile reakcija banaka na veću tražnju za kreditima, kao i na visok rizik poslovanja koji se manifestovao u kašnjenju u izmirivanju ranije odobrenih kredita.

"Visoke kamatne stope su bile reakcija banaka na veću tražnju za kreditima"

U CBCG očekuju da će ambijent u ovoj godini biti nepovoljniji u odnosu na prošlu, pa je zbog toga, kako objašnjava Fabris, projektovana nešto niža stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od očekivane za prošlu godinu. Negativni efekti su, kako je naveo, mogući u vidu smanjenih mogućnosti za izvoz, lošijeg priliva stranih direktnih investicija kao i negativnog uticaja na doznake. Nelikvidnost glavni problem Fabris se osvrnuo i na nelikvidnost kao glavni problem crnogorske privrede, ocjenjujući da to nije karakteristično samo za Crnu Goru, već i za zemlje regiona, pa i za EU. „To potvrđuje da nema „lakih” i „brzih” rješenja. Ovaj problem je kreirala negativna faza ekonomskog ciklusa, odnosno recesija i njegovo ublažavanje će biti prisutno u većoj mjeri, tek kada uđemo u uzlaznu fazu ekonomskog ciklusa”, objasnio je Fabris. On je zaključio da kreatori ekonomske politike nemaju neke značajnije instrumente kojim bi mogli rješiti taj problem.

( Mina business )