Zatvorenici sa ključevima ćelije

U zatvoru Eses u Francuskoj sprovodi se eksperiment koji bi trebalo da pomogne u resocijalizaciji zatvorenika, ali i da utiče na rješavanje problema prenatrpanih zatvora. Ipak, mnogi sumnjaju u uspjeh tog projekta.

Žan-Lik čupka posljednje ostatke zimskog bilja. Kako popodnevno sunce polako zalazi i vazduh postaje sve hladniji, tako se njegova sjenka izdužuje po svježe prekopanoj zemlji.

„Oduvijek sam bio u poljoprivredi, volim sve što ima veze sa zemljom“, kaže Žan-Lik za DW. „A da biste imali baštu koja donosi plodove, morate i sami da vodite određeni način života“.

Njegova bašta ne pripada nikakvoj farmi, ona je dio velike površine na kojoj se nalazi zatvor Eses. Ta ustanova na jugu Francuske, na teritoriji gradića Vilnev-sir-Lo, na neki način je nulta tačka kada je riječ o planovima vlade da reformiše sistem zatvora i reši prenatrpanosti zatvora po čemu je Francuska među prvima u Evropi.

„Svaki zatvorenik ima i prava i obaveze“, kaže direktor Filip Sperandio, navodeći pravila eksperimentalnog programa poznatog pod nazivom „Poštovanje“ (Respect) koji se u Esesu sprovodi već godinu dana. Iako je još uvek suviše rano da se proceni uspeh u smanjivanju broja povratnika, Sperandio za DW naglašava da se „uočava da ima manje fizičkog nasilja među zatvorenicima i generalno manje različitih prekršaja.“

Reforme čiji je sadržaj predsjednik Emanuel Makron objavio u martu, predviđaju različite vrste alternativa klasičnom i skupom zatvoru. U nekim slučajevima, kada je riječ o vremenski kratkim kaznama, moguće je i služenje kazne samo sa elektronskim praćenjem zatvorenika.

Planira se ipak i izgradnja novih 7.000 ćelija u naredne četiri godine, kako bi se ublažio nedostatak kapaciteta. U francuskim zatvorima je, inače, 2001. bilo 48.000, a danas skoro 70.000 zatvorenika. Planove vlade dodatno je ubrzao i ovogodišnji štrajk zatvorskih čuvara.

„Kazne moraju biti kredibilne i razumljive, nije uvijek neophodno da one budu najteže moguće“, rekao je Makron u govoru koji je inače održao nedaleko od Esesa i u kome je te mjere opisao kao „sve samo ne laksizam“, odnosno popustljivost u shvatanju morala.

Pa ipak, kritike su se veoma brzo pojavile. Neki smatraju da su kazne suviše blage, drugi ukazuju da one ne rješavaju na pravi način problem radikalizacije koji se širi po francuskim zatvorima.

Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno prošlog mjeseca pokazuje da se polovina Francuza zalaže za manje slobode i strožije uslove za zatvorenike. „Veliki dio populacije smatra da bi zatvori trebalo da bude mjesta patnje i kazne“, kaže Kloe Morin iz pariske fondacija „Žores“ koja je finansirala istraživanje.

Odgovorni zatvorenici

Ipak, ima i onih koji hvale eksperiment koji se sprovodi i Esesu, a koji se zasniva na modelu preuzetom iz Španije. „Umjesto da zatvorenike tretirate kao djecu, ovaj program ih čini odgovornim“, kaže Žan-Lik. On je skoro tri decenije proveo iza rešetaka, a sada je jedan od zatvorenika u Esesu koji je uključen u taj pilot-projekat. „Više volim da provedem osam sati dnevno s rukama u zemlji, nego u krevetu pod nekim ljekovima.“

U 18 zatvora u kojima se od 2015. sprovodi taj program, zabilježena je i značajno niža stope samoubistava. Očekuje se da će u naredne dvije godine još 20 zatvora početi s tim eksperimentom.

Program se sprovodi samo u jednom krilu Esesa, a da bi zatvorenik u njega ušao on mora da prođe kroz sistem selekcije. To podrazumijeva najmanje 25 časova nedjeljno rada ili učestvovanje u zdravstveno-orijentisanim ili obrazovnim aktivnostima. Ti zatvorenici imaju ključeve svojih ćelija – što predstavlja jak simbol njihove ograničene slobode – iako su svjesni da i čuvari imaju kopije tih ključeva.

Direktor zatvora Sperandio kaže da mu je jedan od dugogodišnjih zatvorenika, koji je u međuvremenu odslužio svoju kaznu, rekao da nikada nije doživio nešto slično. „Ne znam da li će to pomoći da se on ovdje više ne vrati, ali jasno je da on sada stvari vidi drugačije. Uz pomoć programa mogao je da sagleda šta sve gubi.“

Pilot-projekat pomogao je i u građenju boljih odnosa između zatvorenika i čuvara. „Veoma rijetko se suočavamo s nasiljem, sada smo mnogo opušteniji“, kaže za DW stražarka Karol Cerjak između dvije partije balota sa zatvorenicima. „Najprije vidite zatvorenika kako ovdje dolazi, a on je onda, samo nedjelju dana kasnije, sasvim drugi čovjek“.

Korak naprijed – ili unazad?

Ipak, neki stručnjaci smatraju da taj eksperiment ne predstavlja korak naprijed, već korak unazad u odnosu na donekle otvoreniji sistem francuskih zatvora proteklih godina. „Sada su vrata ponovo otvorena, ali samo za nekolicinu“, kaže za DW Mari Kretno, iz francuskog predstavništva međunarodne organizacije Zatvorska opservatorija.

U „otvoreni“ eksperiment nije uključeno oko 1.600 radikalizovanih zatvorenika. Njihov broj je porastao s povratkom džihadista sa ratišta i hapšenjem onih koji su povezani s napadima u samoj Francuskoj. Za njih vlada namjerava da izgradi nove ćelije i izolovane zatvorske blokove kako bi onemogućila dalje širenje radikalnog islama.

Pa čak i u njihovom slučaju ideja-vodilja nije da oni budu prognani i da se nakon odsluženja kazne vrate u društvo ogorčeni, kaže Jusef Badr, portparol Ministarstva pravde. On naglašava da se ti zatvorenici smještaju u male grupe i da se s njima pojedinačno radi. „Čine se napori da se i oni rehabilituju“.

Iapk, jedan od vodećih francuskih eksperata za zatvore Farhad Khosrokhavar je skeptičan. „Oni naglašeno insistiraju na represivnom, a ne na integrativnom aspektu. I to je, rekao bih, danas stav mnogih evropskih vlada“.

A u Esesu, zatvorenik Žan-Lik poredi svoje sadašnje okruženje s nekim zatvorima u kojima je bio ranije. „U neke od njih ne bi ušao ni pas. Pacovi, buba-švabe, po šest ljudi u ćeliji…“ Danas Žan-Lik planira šta će da radi kada jednom bude bio na slobodi. „Do tada ću biti u penziji. I najvažnije mi je da imam neko parče zemlje koje mogu da obrađujem.“

( Deutsche Welle )