Sarkozi ostvario De Golov cilj, Britanija izolovana

Evropa je postigla istorijski sporazum o sastavljanju novog ugovora u cilju dubljeg ekonomskog integrisanja unutar eurozone, ali je Britanija, treća po veličini privreda EU, ostala izolovana, odbivši da se pridruži ostalim 26 država u fiskalnoj uniji.

Ishod dvodnevnog samita Evropske unije je ostavio u neizvjesnosti finansijska tržišta da li će i kada biti preduzeta odlučnija akcija za suzbijanje dužničke krize, koja je počela u Grčkoj 2009. proširila se na Portugal, Irsku, Italiju i Španiju a sada prijeti Francuskoj i čak ekonomskoj sili Njemačkoj.

Evropski lideri se nisu dogovorili da mijenjanju postojeći ugovor EU već da nova pravila usvoje i primijene kroz međuvladin sporazum. Pregovori bi mogli trajati tri mjeseca i zahtijevati rizične referendume u državama poput Irske.

"Ono o čemu je Napoleon sanjao a za šta se De Gol borio, Nikola Sarkozi je možda postigao – Evropa nacija sa Francuskom za kormilom i Britanijom na marginama"

Dva izvora iz Evropske centralne banke (ECB) su rekli Rojtersu da će ta institucija za sada zadržati limit na kupovinu obveznica država eurozone i da neće preduzimati nikakvu dodatnu akciju protiv krize.

Dvadesetšest od 27 lidera EU se složilo da radi na režimu strože budžetske discipline, pri čemu će članice eurozone koje premaše deficit biti kažnjavane po automatizmu, ali je Britanija rekla da ne može prihvatiti predložene izmjene Lisabonskog ugovora pošto nije uspjela da izdejstvuje ustupke za sebe.

"Ovo je proboj ka stabilnoj uniji", rekla je njemačka kancelarka Angela Merkel. "Iskoristićemo ovu krizu kao šansu za novi početak".

Kameronova "nezgrapna" taktika

Nakon deset sati pregovora koji su trajali do zore, Britanija se našla bez ijednog saveznika za stolom, rekle su diplomate Rojtersu. Svih ostalih devet država koje nisu članice eurozone, reklo je da želi da učestvuje u procesu stvaranja fiskalne unije, što treba da odobre njihovi parlamenti.

Merkel je rekla da će svijet vidjeti da Evropa uči na svojim greškama i da je izbjegla "loš kompromis"

"Kada je Kameron rekao da se sigurno ne pridružuje, bilo je potrebno samo nekoliko minuta da se ostalih 26 dogovore da nastave sa ugovorom između vlada", rekao je novinarima jedan visoki zvaničnik koji je učestvovao u diskusijama.

Jaz, koji bi mogao prerasti u stalnu podjelu između Britanije i ostatka Evrope, desio se 20 godina nakon što su evropski lideri na samitu u Mastrihtu dogovorili stvaranje jedinstvene valute, kada je Britanija odlučila da ne učestvuje.

Premijer Dejvid Kameron je na konferenciji za novinare rekao da je u interesu Britanije da ostane u EU i da koristi prednosti njenog jedinstvenog tržišta.

Jedan visoki diplomata EU je Kameronovu pregovaračku taktiku opisao kao "nezgrapnu".

Predsjednik ECB Mario Dragi je opisao odluku EU kao korak naprijed ka strožim budžetnim pravilima koja su, kako je rekao, neophodna da bi eurozona izašla jača iz pometnje.

"To će biti osnova za dobar fiskalni ugovor i veću disciplinu u ekonomskoj politici članica oblasti eura", rekao je Dragi.

Merkel je rekla da će svijet vidjeti da Evropa uči na svojim greškama i da je izbjegla "loš kompromis".

Francuzi likuju

Francuski predsjednik Nikola Sarkozi je zvučao zadovoljno što je ujedinio veliku grupu oko eurozone kao jezgra EU.

"Ovo je samit koji će ući u istoriju", rekao je.

"Više bismo voljeli da smo dogovorili reformu ugovora između 27 članica. To nije bilo moguće zbog pozicije naših britanskih prijatelja. Stoga će to biti međuvladin ugovor unutar 17, ali ostaje otvoren za ostale", rekao je Sarkozi.

Rojters je prenio da je jedan diplomata EU ishod samita sažeo na sljedeći način: "Britanci kipte, Njemci namršteni, a Francuzi likuju".

Sarkozi je izašao kao jedan od najvećih pobjednika samita, kaže Rojtersov kolumnista Pol Tejlor.

"Ono o čemu je Napoleon sanjao a za šta se De Gol borio, Nikola Sarkozi je možda postigao – Evropa nacija sa Francuskom za kormilom i Britanijom na marginama", piše Tejlor.

To je odavno cilj francuske politike jer "u francuskoj tradiciji Britanija nikad stvarno nije pripadala EU, još od De Gola", rekao je jedan visoki zvaničnik EU koji je prisustvovao samitu, misleći na veto francuskog predsjednika na ulazak Britanije 1963. i ponovo 1967.

Kameron je najveći diplomatski gubitnik samita, vodeći svoju državu u izolaciju koju su svi njegovi prethodnici nastojali da izbjegnu, navodi Tejlor.

"Vjekovima je osnovni princip britanske diplomatije bio održavanje ravnoteže moći na kontinentalnom dijelu Evrope formiranjem saveza sa glavnim silama".

Podrška ECB od vitalnog značaja

Euro se oporavio u Evropi a vrijednost američkih akcija je porasla, mada su analitičari ocijenili da samit nije uspio da ubijedi tržišta da je rješenje krize na dohvat ruke.

Postignuto rješenje je svakako jednostavnije od mijenjanja ugovora EU, ali možda nije dovoljno rigorozno.

Na pitanje da li je euro sada bezbjedan, poljski premijer Donald Tusk je rekao: "Nisam siguran".

Britanija je odbila da dozvoli svojim partnerima da izmijene ugovor EU, zahtijevajući garancije u protokolu koje štite njenu industriju finansijskih usluga

Aktivna podrška ECB će biti od vitalnog značaja narednih dana s obzirom na to da tržišta sumnjaju u snagu evropskih finansijskih mehanizama da zaštite ranjive ekonomije poput Italije i Španije, koje moraju da vrate stotine milijardi eura duga sljedeće godine.

Rojtersov kolumnista Tejlor navodi da je Mario Dragi još jedan pobjednik samita.

"Jedva mjesec na funkciji, ovaj Italijan je već izvršio odlučujući uticaj, oblikujući iza scene 'fiskalni ugovor' eurozone, istovremeno se opirući pritisku da banka spasava vlade".

Diplomate su rekle da je ECB bila aktivno uključena u sugerisanje liderima eurozone koje ekonomske reforme i korake ka budžetnoj disciplini bi trebalo da preduzmu.

Britanija je odbila da dozvoli svojim partnerima da izmijene ugovor EU, zahtijevajući garancije u protokolu koje štite njenu industriju finansijskih usluga, otprilike desetinu ekonomije te države. Sarkozi je opisao Kameronov zahtjev kao neprihvatljiv.

Britanija napušta EU?

Kameron je nagovijestio da će London sada možda pokušati da spriječi ostale da koriste Evropsku komisiju i Evropski sud pravde, rekavši: "Jasno je da institucije EU pripadaju EU, one pripadaju svim 27 članica".

Međutim, predsjednik Evropskog savjeta Herman Van Rompij, koji je predsjedavao samitom, rekao je da će institucije EU u potpunosti učestvovati u novom sporazumu, koji će biti potpisan najkasnije početkom marta. Eurozona plus devet članica mogla bi održati samit bez Britanije već u januaru, kazale su diplomate.

Ovaj raskol bi mogao povećati pritisak euroskeptika u Kameronovoj Konzervativnoj stranci i izvan nje da Britanija održi referendum o napuštanju EU kojoj se pridružila 1973. Premijer se snažno protivi takvom putu, za koji je rekao da bi bio katastrofalan za britanske interese.

Britanija obavlja više od pola svoje trgovine unutar EU i mogla bi pretrpjeti štetu u širokom spektru pitanja finansijske regulacije ako ostale države odluče da idu naprijed kao klub 26.

Moguće je da će Britanija promijeniti stav narednih dana ako uvidi da izolacija zaista nije održiv pravac akcije, rekle su diplomate.

Odricanje od suvereniteta

Većina evropskih vlada se odrekla dijela svog suvereniteta jer će ubuduće svoje planove za porez i potrošnju morati da pokazuje evropskim zvaničnicima prije nego svojim vladama.

Van Rompij je rekao da je ključno dostignuće samita jačanje fiskalnih ograničenja, uključujući potrebu da države drže budžete pod kontrolom.

"To znači jačanje naših pravila o proceduri prekomjernog deficita, tako što će ona biti više automatska. To takođe znači da će države članice morati da nacrte svojih budžetskih planova predočavaju Evropskoj komisiji", rekao je Van Rompij.

Dogovoreno je da države EU obezbijede do 200 milijardi eura bilateralnih kredita Međunarodnom monetarnom fondu, kako bi mu pomogle u rješavanju krize, pri čemu će 150 milijardi eura dati članice eurozone

Međutim, za usvajanje ovog sporazuma biće potrebne nedjelje sporenja, pri čemu se države poput Finske i Slovačke protive francusko-njemačkom planu da se odluke o budućim paketima pomoći donose većinom od 85 odsto kako bi se izbjegla situacija da ih ucjenjuje jedna mala država.

Na sastanku koji su neki opisali kao posljednju šansu za spasavanje eura, lideri su takođe donijeli nekoliko odluka o stalnom fondu za izbavljenje, Mehanizmu za evropsku stabilnost (ESM), koji će stupiti na snagu godinu ranije, u julu 2012.

ESM će raspolagati sa 500 milijardi eura, manje nego što je smatrano mogućim prije samita, i taj mehanizam zbog protivljenja Njemačke neće dobiti bankarsku licencu, što je Van Rompij prvobitno predložio.

Takođe je dogovoreno da države EU obezbijede do 200 milijardi eura bilateralnih kredita Međunarodnom monetarnom fondu, kako bi mu pomogle u rješavanju krize, pri čemu će 150 milijardi eura dati članice eurozone.

Galerija

( Angelina Šofranac )