Zanatsko-preduzetnička komora: Crnoj Gori nedostaje stručno obrazovanje

Preduzeće mora da postane centralno mjesto stručnog obrazovanja, uloga srednjih stručnih škola kao partnera preduzeća da bude redefinisana, a sistem stručnog obrazovanja u jugoistočnoj Evropi mora ići ka tome da majstorski ispit i majstorsko pismo postanu najveći stepen i garant stručne kvalifikacije, zaključeno je na međunarodnoj konferenciji koju je organizovala Zanatsko-preduzetničke komore Crne Gore na temu „Stručna kvalifikacija kao faktor ekonomskog razvoja”.

Na konferenciji je, kako se navodi u saopštenju Komore, rečeno i da je stručno osposobljavanje u nacionalnoj i međunarodnoj utakmici najznačajniji privredni i društveno-politički izazov kojem se mora prići integralno kako bi se osigurali stručni kadrovi, smanjila nezaposlenost, prevazišao raskorak između potreba privrede i tržišta rada i rasteretila država.

Država je dužna da stvori zakonske okvire za moderno stručno obrazovanje koje je prilagođeno tržištu i bazirano na praksi.

"Problemi u stručnom obrazovanju u svim državama jugoistočne Evrope su slični i njihovo prevazilaženje zahtjeva dugoročnu saradnju politike i privrede. Odnos znanja i vještina visokoškolskih apsolvenata i mladih ljudi sa završenim stručnim obrazovanjem nije usklađen sa potrebama privrede, a države koje nemaju naftu ili zlato zavise od efikasnog sistema stručnih kvalifikacija, koje su međunarodno priznate", zaključeno je na konferenciji uz napomenu da je neophodno uvesti dualni sistem obrazovanja po principu - jedan dan obuke u školi, a četiri dana u preduzeću u realnim uslovima proizvodnje.

Država je dužna da stvori zakonske okvire za moderno stručno obrazovanje koje je prilagođeno tržištu i bazirano na praksi.

Ona treba da prenese zanatskim komorama javna ovlašćenja kako bi one vodile brigu o usklađenosti sadržaja obuke sa potrebama privrede i tehnološkim razvojem i organizovale osposobljavanje učenika u majstorskim preduzećima.

Na taj način će država smanjiti troškove, privreda ojačati konkurentnost, biće stvoreno i tržište rada i smanjena nezaposlenost kod mladih ljudi, kojih je u regionu od 40 - 60% i koji su potencijalna društvena bomba u potrazi za okidačem i prilikama za emigraciju.

Inostrane dužničke krize

Paralelno sa konferencijom o stručnom obrazovanju održana je serija predavanja na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore na temu „Ekonomska kriza i putevi njenog savladavanja“.

Donosioci odluka i državne institucije moraju biti sposobne da brzo i efikasno donose odgovarajuće političke mjere.

U fokusu predavanja bile su i inostrane dužničke krize kod kojih je najveći problem nedostatak spremnosti za vraćanje dugova i nepostojanje nadređenih instanci, koje bi

"Donosioci odluka i državne institucije moraju biti sposobne da brzo i efikasno donose odgovarajuće političke mjere, kojima će oni kontrolisati krizu, a ne kriza njih. Odluke treba istovremeno da proizvode više efekata kao npr. da podstiču tražnju, povećavaju investicije, uklanjaju investicione zastoje, povećavaju likvidnost, smanjuju rad na crno i potrošnju, modernizuju infrastrukturu i zapošljavaju ljude. Prioritet mora da dobiju mikro, mala i srednja preduzeća što do sada nije slučaj nigdje u jugoistočnoj Evropi", navodi se u saopštenju.

Preduzetnički srednji stalež u Crnoj Gori se nada da će ove dvije aktivnosti crnogorskih zanatlija dovesti do poboljšanja odnosa politike prema mikro, malim i srednjim preduzećima i integralnog povezivanja ključnih subjekata, jer prema njihovom mišljenju u Crnoj Gori danas više niko nema pravo na grešku i traćenje vremena.

( Marijana Camović )