Tivat će od Morskog dobra dobiti 100.000 eura
Imamo pravo na 20 odsto novca koje „Morsko dobro“ prihoduje na našoj teritorji" rekao je gradonačelnik Tivta
Oslanjajući se na riješenja iz novog Zakona o morskom dobru koji je još u postupku javne rasprave, opštinari u Tivtu očekuju da će dogodine napokon lokalna samouprava osjetiti konkretnu finansijsku korist od tivatske obale.
Tivatskom obalom, kao i obalama svih ostalih primorskih gradova, već skoro 20 godina gazduje i profit sa njih ubira JP „Morsko dobro“ iz Budve.
Za razliku od svih ostalih gradova u Crnoj Gori koji su mogli računati na 30 odsto prihoda od eksploatacije rude, šuma i ostalih prirodnih resursa na svojoj teritoriji, primorski gradovi nikada nisu dobijali ništa od toga što je država preko „Morskog dobra“ eksploatisala njihov najveći prirodni resurs – more i obalu.
Nakoon samo godinu dana korištenja tog izvora finansiranja, primorskim gradovima Vlada je odmah zabranila i mogućnost da naplaćuju čak i komunalne takse za korišćenje obale u poslovne svrhe.
Situacija se konačno mijenja
Zanimljivo, u zakonu o finansiranju lokalne samouprave, navedeno je da se te komunalne takse mogu naplaćivati za korišćenje obala rijeka i jezera, ali nikako i morske obale.
Situacija se sada napokon mijenja, pa je tako nacrtu budžeta Opštine Tivat za 2012 godinu navedeno je da se od naknade za korišćenje morskog dobra u gradskoj kasi naredne godine očekuje 100 hiljada eura.
„Imamo pravo na 20 odsto novca koje „Morsko dobro“ prihoduje na našoj teritorji i smatram da smo u tom smislu planirali adekvatnu i realnu cifru koju ćemo po tom osnovu prihodovati naredne godine.“- kazao je tim povodom „Vijestima“ gradonačelnik Tivta Dragan Kankaraš.
On je objasnio da po novim propisima, primorske opštine imaju pravo na 20 odsto prihoda koje država preko „Morskog dobra“, naplaćuje za korišćenje morske obale na njihovoj teritoriji.
Samo od Porto Montenegra 380 hiljada
Inače, „Morsko dobro“ od ljetos samo od „Porto Montenegra“ u Tivtu naplaćuje skoro 380 hiljada eura godišnje za zakup 678 hiljada kvadrata akvatorijuma i 231 hiljadu kvadrata kopnenog dijela nove tivatske marine za mega jahte.
Tu su i prihodi od „Jugopetrola“ za tankersku instalaciju Bonići, aerodroma Tivat, „Pomorskog saobraćaja“ za trajektno pristanište Lepetane i brojnih zakupaca plaža i kupališta, pa sasvim realno djeluje računica tivatskih opštinara da budvansko JP godišnje iz Tivta prihoduje preko pola miliona eura, od čega bi sada petinu trebalo da ustupi Opštini.
( Siniša Luković )