Peking: Kina ne može da spašava prezduženu Evropu

Kina ne može da koristi svoje devizne rezerve da bi spašavala prezaduženu Evropu, izjavila je pomoćnica kineskog ministra spoljnjih poslova Fu Jing.

"Stav da Kina treba da spasi Evropu ne stoji, jer se (devizne) rezerve ne koriste na taj način", rekla je Fu i dodala da se u rukovođenju kineskim deviznim rezervama od 3,2 hiljade milijardi dolara moraju poštovati sljedechi principi - "bezbjednost, likvidnost i zdrav profit".

"Kina se rukovodi istim tim principima kada kupuje evropske obveznice, obveznice Međunarodnog monetarnog fonda i američke obveznice", dodala je ona.

Kineska zvaničnica je ocijenila da postoje brojni nesporazumi kada su u pitanju kineske devizne rezerve.

"Devizne rezerve nijesu novac kojim može da raspolaže premijer ili ministar finansija. Devizne rezerve su slične štednim ulozima i njihova likvidnost i bezbjednost mora da se osigura", rekla je Fu.

Ona je kazala da je od izbijanja finansijske krize u Evropi Kina povećala uvoz sa tog kontinenta, a samo prošle godine trgovinska razmjena je zabilježila rast od 20 odsto.

"Kina ne izbjegava pokušaje na međunarodnom planu da se spasi Evropa. Ona je u tom procesu pozitivan i zdrav učesnik", poručila je Fu dodajući da je potrebno "depolitizovati" kineske investicije na starom kontinentu jer Kina ne želi da uz pomoć finansijskih uloga iskazuje svoju moć.

"Uspješno investiranje bi trebalo da bude obostrano. Nadamo se da naše ekonomske aktivnosti neće biti tumačene iz političke perspektive jer one nijesu vezane za političke interese. Moramo se rukovoditi principima tržišne ekonomije", rekla je ona.

List Čajna dejli prenosi izjavu direktora Instituta za evropske studije pri Kineskom institutu za savremene međunarodne odnose, Fenga Džongpinga koji takođe smatra da Kina ne može da spasi Evropu, ali da bi kineska pomoć bila od vitalnog značaja.

Prema njegovoj ocjeni, ekonomska saradnja Kine i Evrope morala bi da se zasniva na ekonomskim principima, pa je iz tog razloga bezbjednost investiranog kapitala prioritet kineskih investitora u Evropi.

Da li će Kina nastaviti da kupuje evropske obveznice zavisi od procjene njihove isplativosti u budućnosti, a dotle Peking u Evropi može da investira "u izgradnju infrastrukture i nekretnina".

Feng smatra da je jedan od razloga što se bilateralna saradnja politizuje nepovjerenje Evrope i njen strah da bi Kina mogla da kao kreditor preuzme kontrolu na kontinentu.

Pomoćnica kineskog šefa diplomatije poručila je da je saradnja Kine i Evrope obostrano korisna i da će Kina nastaviti da podržava Evropu.

Ono što bi Evropa trebalo da učini u ovom trenutku je da sa odobravanjem prihvati jačanje novih industrijski razvijenih zemalja i uvidi da je to od obostrane koristi.

Evropa je postala najveći kineski trgovinski partner, najveći investitor i najznačajniji izvor novih tehnologija.

Istovremeno, Kina godišnje uveze sa evropskog kontinenta robe u vrijednosti od preko 100 milijardi dolara, a od kako je 2001. postala članica Svjetske trgovinske organizacije na lokalnom nivou stvoreno je milion radnih mjesta.

Prema procjenama finansijskih stručnjaka, Kina posjeduje 550 milijardi dolara u dužničkim papirima koje su emitovale evropske države.

Galerija

( Beta )