Gojko Čelebić o uticajima Servantesa: Roman izgradio duh Evrope
“Knjiga posmatra naš kontinent kao kolevku modernih ideja i bavi se originalnim vezama i mitovima – sa \'zarazno sebičnim\' predznakom Evrope”, piše Babić
Monografija “Vjetrenjače Evrope. Servantes i evropski roman od baroka do postmoderne”, crnogorskog književnika i diplomate, bivšeg ministra kulture Gojka Čelebića objavljena je u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada.
Direktorka te izdavačke kuće Branka Babić je zapisala da se knjiga pojavljuje u pravo vrijeme jer se “nikada ni češće, ni s više nade, ali i nedoumica i sumnji nego danas nije postavljalo naizgled jednostavno pitanje: Šta je to Evropa?”.
“Vjetrenjače Evrope posmatraju Stari kontinent kroz prizmu jedne od najvećih evropskih tekovina: njenog modernog romana, počev od Don Kihota do postmodernih autora uključujući i samog pisca studije.
On je na jednom mestu izneo mišljenje da doživljaj Evropske unije ne bi bio ni zamisliv ni moguć bez stolećima građene, veličanstvene umetnosti evropskog romana”, piše Babić.
U knjizi se nalaze tekstovi na šest jezika (španski, češki, engleski, ruski, francuski, njemački) podijeljena je na devet poglavlja, od kojih svako predstavlja etape i obrasce evropskog duha (istoriju ideja) sa ciljem da prikaže šta je taj duh i kuda je sve formiran.
“Knjiga posmatra naš kontinent kao kolevku modernih ideja i bavi se originalnim vezama i mitovima – sa 'zarazno sebičnim' predznakom Evrope”, piše Babić.
U saopštenju Akademske knjige piše da centralno mjesto, pored Španije, u knjizi zauzima Prag, u kojem je autor diplomirao i magistrirao, te da stranice o tome šta praški romansijeri svjetskog glasa Franc Kafka, Bohumil Hrabal, Milan Kundera i Jaroslav Hašek duguju Servantesovom geniju, spadaju u najljepše stranice knjige.
“Strategija ovog rada je prilično originalna i u izvesnoj meri neobična. U njemu se uporno traže, sklapaju i analiziraju veze i konekcije između dve tako udaljene a tako bliske epohe, baroka i postmoderne, na tlu koje je kolevka i jedne i druge. Kolevka ideja, koje su zaokupile pažnju sveta i formirale globalno mišljenje sve do Interneta”, piše Babić.
( Jelena Nelević )