U Podgorici ima 29 atomskih skloništa: Služe uglavnom za odlaganje otpada

Ta skloništa u Glavnom gradu sada su većinom zapušteni prostori, a mnoga služe za odlaganje otpada...

1680 pregleda1 komentar(a)
atomsko sklonište, Podgorica, Foto: Luka Zeković
27.04.2018. 16:20h

Atomska skloništa u Glavnom gradu sada su većinom zapušteni prostori, a mnoga služe za odlaganje otpada.

Pojedina su nekada, kao na primjer u centru Podgorice, bila izdata za supermarkete, prodavnice, butike.

U Podgorici, kako je „Vijestima” saopšteno iz Uprave za imovinu, ima 29 atomskih skloništa.

“Uprava za imovinu je preuzela upravljanje nad 29 skloništa od Ministarstva unutrašnjih poslova - Direktorata za vanredne poslove, na teritoriji Glavnog grada zaključkom Vlade od petog februara 2015. godine. Takođe, za veći dio skloništa sproveli smo procedure promjene upisa pred Upravom za nekretnine”, navedeno je iz Uprave za imovinu.

Marko Ivanović smatra da su atomska skloništa zapuštena i ruglo, ali da osim nebrige nadležnih, za to uveliko snose odgovornost i građani.

“Jer mnogi sugrađani bacaju smeće upravo tamo”, smatra Ivanović.

Upravo da bi spriječili da se odlaže otpad, radnici Agencije za stanovanje su nedavno postavili zaštitne armaturne mreže na dva atomska skloništa na Starom aerodromu.

Iz PG biroa je saopšteno da je investicija koštala 4.900, a novac je izdvojila Uprava za imovinu.

“Cilj je da na tom mjestu nema odlaganja otpada i da se kada se za to steknu uslovi stavi u funkciju”, naveli su iz Pg biroa.

Prilikom gradnje kuće osamdesetih godina i do početka devedesetih, građani su pored komunalija, morali da izdvoje i ne malu sumu za atomska skloništa.

“Kada sam gradio kuću na Zlatici, platio sam nekoliko hiljada maraka za atomsko sklonište, a da paradoks bude veći, u naselju ga uopšte nema, nego su mi nadležni saopštili da ima na Starom aerodromu i u centru”, kazao je Rajko Otović.

Iz Uprave za imovinu “Vijestima” je saopšteno da će u cilju smanjenja troškova održavanja atomskih skloništa tražiti od Vlade saglasnost da se skloništa, za kojima nije iskazana potreba državnih organa za koriščenjem, daju u zakup.

“Čime bi se istovremeno ostvarila dvostruka korist, odnosno osim smanjenja troškova održavanja skloništa, istovremeno bi država ostvarila prihod po osnovu davanja u zakup istih”, naveli su iz Uprave za imovinu.