Smanjite plate direktora i vozni park, pa će plate rasti

Novac za povećanje zarada zaposlenim koji se finansiraju iz budžeta moguće je dobiti uštedom u državnoj kasi i većim prilivom koji se može obezbijediti proaktivnom ekonomskom politikom Vlade, ocijenio je predsjednik Unije slobodnih sindikata Crne Gore (USSCG), Srđa Keković.

USSCG organizovala ja danas sastanak povodom aktuelnih dešavanja u vezi sa zahtjevima za povećanje zarada zaposlenima koji plate primaju iz Budžeta.

Konfiskacija

Sastanku su, pored predstavnika granskih sindikata prosvjete, Univerziteta Crne Gore (UCG), Vojske i organa uprave, prisustvovali i ministar prosvjete i nauke Slavoljub Stijepović i pomoćnik ministra finansija Nemanja Pavličić.

Keković smatra da je uštedu moguće ostvariti, između ostalog i smanjenjem državnog voznog parka od 2.286 vozila, preispitivanjem stavki za službena putovanja, telefone i ostale troškove i smanjenjem enormnih zarada direktora u upravama i diplomatskim predstavnicima.

Potrebno je, kako je naveo, skinuti veo tajne sa poreskog sistema da se zna koliku imovinu ko ima i da li je i kako ona oporezovana, konfiskovati nezakonito stečenu imovinu i uvesti porez na ekstra profit.

Keković je naveo da građani moraju da rade po najmanje dva posla, kako bi zaradili za dostojanstven život

Ako je Vlada u prethodnom periodu mogla stotinama miliona eura da spasava strane investitore, pomaže poslodavce i podržava bankarski sektor, onda je najmanje što očekujemo od nje da obezbijedi nekih 40 miliona eura za koje mislimo da bi bili dovoljni za neko minimalno povećanje“, poručio je Keković.

Dva posla ako hoćeš da živiš dostojanstveno

On je kazao da USSCG zahtijeva od Vlade da njenim ekspertima omogući da izvrše uvid u raspolaganje novcem iz budžeta.

Keković je napravio analizu rasta zarada i troškova života u proteklih deset godina, i ocijenio da je u tom periodu standard građana drastično pao.

Keković je naveo da građani moraju da rade po najmanje dva posla, kako bi zaradili za dostojanstven život.

„Kupovna moć stanovništva u ovom periodu je rapidno pala, a ključni udar je bio prelazak marke na euro. Tada smo za 300 DM dobili nekih 150 EUR, a ono što je koštalo jednu marku ubrzo je koštalo jedan EUR, tako da smo po tom osnovu bili veliki gubitnici“, pojasnio je on.

Od 156 do 700 eura

Keković tvrdi da je u protekloj deceniji najniža cijena rada porasla za svega deset eura, dok su cijene struje, osnovnih životnih namirnica, goriva, komunalija i mnogo toga drugog porasle više od 300 puta.

Prema njegovim riječima, zarade zaposlenima koji se finansiraju iz budžeta kreću se od 156 eura, koliko primaju radnice za održavanje higijene, do 450 odnosno 500 eura koliko primaju visokoškolci, izuzev univerzitetskih profesora čija je zarada oko 700 eura.

( Mina )